Nastavlja se pad cena nafte

Cene nafte su prošle nedelje su svetskim tržištima oštro pale, spustivši se na nivoe na kojima su bile u februaru. Razlog tome su strahovanja ulagača da bi recesija u globalnoj ekonomiji mogla dovesti do pada potražnje za energentima.

Cena barela na londonskom tržištu oslabila je prošle nedelje bila je 94,92 dolara. Trenutna cena barela referentne Brent nafte kreće se oko 94,27 dolara. Na američkom tržištu barel WTI nafte prošle nedelje se prodavao po ceni od 89,01 dolar, dok je trenutna cena 88,37 dolara, navodi se na sajtu OilPrice.com.

Znatan pad cena nafte nadovezao se na julski pad, tokom kojeg je barel na londonskom tržištu pojeftinio oko četiri odsto, a na američkom gotovo sedam odsto. Cena nafte na međunarodnim tržištima sada je na najnižem nivou od februara, piše agencija Mina, pozivajući se na SEEbiz.

Trgovce naftom prošle nedelje brinula je inflacija, usporavanje ekonomskog rasta i potražnje, a još veći pad cene barela ograničavala je tesna ponuda.

Zabrinutost zbog recesije pojačala se nakon što je britanska centralna banka u četvrtak podigla kamatnu stopu 50 baznih bodova, na 1,75 odsto, najviše u poslednjih 27 godina, te upozorila da bi ekonomija mogla ove godine utonuti u recesiju koja bi mogla potrajati sve do 2024. godine.

S druge strane, američka ekonomija je zabeležila dva tromesečja pada aktivnosti, te je po definiciji već u tehničkoj recesiji. Ipak, investitore više zabrinjava skok zaposlenosti u julu za 528.000, što je više od očekivanja i ujedno devetnaesti mesec zaredom da broj zaposlenih u najvećoj svetskoj ekonomiji raste. To, naime, otvara put Federalnim rezervama (Fed) da nastave s agresivnim podizanjem kamatnih stopa.

Čelnici Feda su već u dva navrata podigli kamatne stope za 0,75 procentna boda, odnosno ukupno 1,5 odsto, a u nastojanju da suzbiju recesiju sličnu odluku bi mogli doneti i u septembru. Više kamatne stope negativno utiču na ekonomski rast, što bi zauzvrat moglo dovesti do pada potražnje za naftom najvećeg svetskog potrošača.

S druge strane, ponuda nafte i dalje je slaba. Broj bušotina, rani pokazatelj buduće proizvodnje u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), smanjen je nedelju dana pre 5. avgusta, prvi put u poslednjih deset nedelja i to za njih sedam, na ukupno 598, podaci su kompanija za energetske usluge Baker Hughes.

Grupa naftnih proizvođača OPEC+ sklopila je dogovor prema kome će u septembru povećati svoju ciljanu proizvodnju nafte za 100.000 barela dnevno, ali to je jedno od najmanjih povećanja proizvodne kvote od kada su uvedene 1982. godine, pokazuju podaci OPEC.

Kao razlog tako skromnog povećanja kvota navedeni su smanjeni proizvodni kapaciteti ovog naftnog kartela, odnosno „vrlo ograničenu dostupnost“ rezervnih kapaciteta, koji se drže za slučaj „ozbiljnih poremećaja snabdevanja“.