NBS: Stanovništvo se zaduživalo po nešto višim kamatnim stopama u drugom kvartalu

U izveštaju Narodne banke Srbije (NBS) o trendovima u kreditnoj aktivnosti u drugom kvartalu navodi se da se stanovništvo u drugom ovogodišnjem tromesečju zaduživalo po nešto višim kamatnim stopama nego u prvom, ali se cenovni uslovi zaduživanja i dalje mogu oceniti kao povoljni.

Prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite stanovništvu je iznosila 9,1 odsto, što je za 0,6 procentnih poena više nego u prvom kvartalu.

Kamatne stope su povećane na sve vrste dinarskih kredita, pri čemu je kamatna stopa na najzastupljenije, gotovinske kredite povećana za 0,6 procentnih poena i iznosila 9,6 odsto, navedeno je u izveštaju.

Dodaje se da su kamatne stope na ostale nekategorisane i stambene kredite povećane za po 0,5 procentnih poena, a za 0,4 na potrošačke kredite.

Prema rezultatima julske ankete o kreditnoj aktivnosti NBS-a, banke su nakon godinu dana ublažavanja, u drugom tromesečju blago pooštrile kreditne standarde za stanovništvo. Pooštravanje se najviše odnosilo na dinarske gotovinske kredite, zatim na one za refinansiranje, kao i stambene kredite s deviznom klauzulom.

Kako se navodi, kreditni standardi su pooštreni najviše pod uticajem povećanih troškova finansiranja, neizvesnosti oko opšte ekonomske situacije i manje spremnosti za preuzimanje rizika, kao i očekivanog rasta problematičnih potraživanja. S druge strane, konkurencija u bankarskom sektoru i situacija na tržištu nekretnina delovale su u suprotnom smeru.

Banke očekuju da će standardi pooštravati i u trećem tromesečju, čemu će doprinositi isti faktori kao i u drugom, kao i konkurencija u bankarskom sektoru.

Kada je reč o tražnji građana za kreditima u drugom kvartalu, ona je nastavila da raste i bila je usmerena ka dinarskim potrošačkim i gotovinskim kreditima i kreditima za refinansiranje, kao i evroindeksiranim stambenim kreditima, navode iz NBS.

Banke očekuju pad tražnje u trećem tromesečju, pre svega za stambenim i dinarskim gotovinskim kreditima, zbog manje kupovine nepokretnosti i trajnih potrošnih dobara. Takođe i zbog očekivanja da će građani koristiti deo prethodno akumuliranih sredstava na štednim računima za tekuću potrošnju i investicije.