Neke zaposlene ni pomoć države neće spasiti otkaza

Na portalu Poreske uprave Srbije juče je počela prijava poslodavaca za isplatu polovine minimalne zarade za mesec mart, što je jedna od mera predviđena trećim paketom ekonomske podrške privredi i građanima. Prema računici Ministarstva, na ovu pomoć pravo ima ukupno  1.505.093 radnika u mikro, malim, srednjim i velikim preduzećima.

Koliko firmi će ovu priliku za pomoć i iskoristiti pitanje je na koje ćemo odgovor, verovatno, dobiti kada dođe vreme za svođenje učinjenog i statističke preglede. Sudeći prema najavama privrednih subjekata, očigledno je da će se u ovom krugu, ipak, javiti nešto manji broj firmi nego u sličnim akcijama prošle godine. Jer, nažalost, mnogi od njih kalkulišu koji broj radnika će morati da otpusti, a uslov za dobijanje pomoći države je da poslodavac ne otpusti više od 10 odsto zaposlenih.

„S obzirom na dospeće naplate poreza i doprinosa na zarade koje jesu podeljene na 24 rate, nagomilane obaveze prema državi teraju mnoge poslodavce, pogotovo mala i srednja preduzeća, kao i preduzetnike na razmišljanje da li prihvatiti ponudu države u vidu pomoći od polovine minimalca za naredna tri meseca“, kaže za portal Biznis.rs Srđan Drobnjaković, direktor Unije poslodavaca Srbije.

Ono što će mnoge, dodaje Drobnjaković, odvratiti od prijavljivanja za pomoć države, je upravo uslov koji se odnosi na neotpuštanje radnika u narednom periodu.

„Svakom poslodavcu je stalo do zadovoljnog radnika, a on može biti zadovoljan jedino ako redovno prima platu u dogovorenom iznosu. Ali, ako zbog nepredvidivosti pandemije i mera koje onemogućavaju normalan rad poslodavac ne može da obezbediti platu za radnike, neminovno da će doći do otpuštanja. Posebno se to odnosi na mala preduzeća, najviše u sektoru ugostiteljstva i turizma“, naglašava direktor Unije poslodavaca Srbije.

On naglašava da bi bilo važno da država dodatno i selektivno stimuliše najugroženije firme i sektore.

„Relaksirati mesečne obaveze kroz smanjenje, tamo gde je moguće, ako ne, onda dodatno odlaganje plaćanja poreza kako na lokalnom tako i na republičkom nivou. Treba razmisliti i o jednobraznom plaćanju poreza na imovinu, o odlaganju akontacionog plaćanja poreza na dobit, smanjenju poreza na hranu na obećanih deset odsto, umanjenju poreza i doprinosa na zarade, kao i ukidanju velikog broja parafiskalnih nameta“, ističe direktor Drobnjaković.

Sve to bi, prema njegovom mišljenju, uticalo na poboljšanje uslova privređivanja, a samim tim i na zadržavanje radnika na postojećim radnim mestima.

„Dugoročno, država bi od dodatnih mera prihodovala, jer bi se masa preduzetnika vratila u legalne tokove i, redovno bi plaćali sve svoje obaveze prema državi“, zaključuje direktor Drobnjaković.

Prema najnovijim podacima Privredne komore Srbije, tokom prvog kvartala ove godine, čak 21 odsto mikropreduzeća planira otpuštanja zaposlenih, a samo dvet procenata njih misli da će zaposliti dodatne radnike. Među malim preduzećima, oko 18 odsto poslodavaca planira proširenje broja zaposlenih, a 13 odsto njih otpuštanje postojećih radnika.

Među srednjim i velikim preduzećima, najmanji je procenat onih koji smatraju da će biti primorani da otpuštaju radnike – oko osam odsto. Najveći broj njih veruje da će poslovati sa istim brojem ljudi kao u prethodnoj godini.

Najveći broj planiranih otkaza najavljuje se, kao što je i očekivano, u sektoru turizma – oko 27 odsto. Tu je i tekstilna industrija – 20 odsto,  sektor saobraćaja – 16 procenata, prehrambena industrija – 13 odsto,  trgovina 10 procenata…Prema procenama poslodavaca, najmanje će biti vlasnika firmi koje će otpuštati radnike u metalskom sektoru – oko pet odsto.