Nemačka industrija dobila još jedan udarac, ekonomisti smanjili prognoze rasta

Nemačka industrijska baza, koja je tek izašla iz pandemije i izazova u lancu snabdevanja bez presedana, dobija još jedan udarac u ratu Rusije protiv Ukrajine koji pogađa njene moćne proizvođače automobila, hemikalija i preciznih mašina.

Dok sukob gura troškove energije na nove visine i talas inflacije raste, veliki broj kompanija, uključujući BMW AG, BASF SE i T ThyssenKrupp AG, upozorio je da će njihova zarada pasti, dok su druge odbile čak i da ponude predviđanja. Ekonomisti su smanjili prognoze rasta, piše Bloomberg.

Ako se rat oduži, to bi ozbiljno ugrozilo svetski poredak koji je doneo slobodu i prosperitet mnogim delovima sveta tokom proteklih decenija“, rekao je ovog meseca Herbert Dajs (Herbert Dies), glavni izvršni direktor Wolksvagen AG na konferenciji za novinare o godišnjoj zaradi, i dodao da bi Evropa u takvom scenariju najviše stradala.

U Berlinu je vlada priznala dubinu problema, ali njene opcije – i ekonomske i političke – decenijama ograničene energetske politike koje su ostavile Nemačku među evropskim zemljama koje najviše zavise od ruskog gasa i nafte. Čak i pre invazije, nemačka energetski intenzivna industrijska baza suočila se sa značajnim promenama sa planiranim izlaskom iz nuklearne energije i uglja zajedno sa najvećim evropskim troškovima električne energije.

Ministar ekonomije Robert Habek (Robert Habeck) osnovao je radnu grupu za prikupljanje podataka iz industrije o upotrebi i cenama gasa i električne energije, planovima proizvodnje, uskim grlima u snabdevanju i oslanjanju na rusku energiju.

U petak je Habek, koji je planirao da zaključa druge izvore energije, rekao da Nemačka želi da prekine uvoz ruskog gasa do sredine 2024. godine. Habek je prošle nedelje predvodio grupu rukovodilaca iz firmi uključujući BASF, Deutsche Bank AG, Commerzbank AG i RWE AG u Katar i UAE kako bi obezbedili isporuke tečnog prirodnog gasa.

Ali ovi potezi ne mogu da obezbede trenutnu pomoć koju traže firme, a sve više se pojavljuju znaci da bi rat mogao da izazove trajnu ekonomsku bol nemačkim proizvođačima vođenim izvozom, koji su godinama bili visoko na zahtev Kine i efikasni lanci snabdevanja. Ministar finansija Kristijan Lindner (Christian Lindner) upozorio je Nemačku da je u opasnosti od stagflacije, kada i dalje postoji visoka inflacija uporedo sa ekonomskim usporavanjem, navodi se u Bloombergovom tekstu.

Proizvodnja robe čini oko 22 odsto nemačke ekonomske aktivnosti, u poređenju sa 11 odsto u Francuskoj.

Institut Kiel smanjio je svoje izglede za nemački privredni rast u ovoj godini za skoro polovinu na 2,1 odsto, jer su udarni talasi iz rata nadoknadili ponovnu potražnju nakon dubine pandemije uz ubrzanje inflacije na 5,8 odsto, što je najviši nivo od ponovnog ujedinjenja zemlje 1990. godine.

Indeks nemačke proizvodnje dodatno je potonuo u martu, a ključno istraživanje o poslovnoj klimi rekordno je palo. Uprkos tome, preduzeća kao i šira javnost snažno podržavaju sankcije Rusiji.

Nemačka koaliciona vlada postigla je u četvrtak dogovor o svom drugom paketu za ublažavanje tereta troškova energije, čime je ukupna potrošnja za pomoć povećana na oko 30 milijardi evra (33 milijarde dolara). Ali još uvek nema kohezivnog plana za zaustavljanje krize koja odjekuje kroz toliko slojeva ekonomije, rekao je jedan zvaničnik, koji je želeo da ostane anoniman.

Rusija isporučuje oko dve trećine nemačkog gasa, polovinu uglja i otprilike trećinu nafte. Najveća briga za preduzeća u Nemačkoj je trenutno moguće obustave isporuke ruske energije – bilo od strane predsednika Vladimira Putina ili Evropske unije.