Rešavanje imovinsko-pravnog statusa preduzeća ključno za finansijsku podršku

Nemačka zainteresovana za ulaganja u ulcinjsku Solanu

Vesti

27.7.2021 08:49 Autor: Marija Jovanović

Nemačka zainteresovana za ulaganja u ulcinjsku Solanu Nemačka zainteresovana za ulaganja u ulcinjsku Solanu
Crna Gora i Nemačka uskoro bi mogle da zaključe ugovor o unapređenju poslovne saradnje u oblasti održivosti prirodnih potencijala, koji bi bio usko vezan... Nemačka zainteresovana za ulaganja u ulcinjsku Solanu

Crna Gora i Nemačka uskoro bi mogle da zaključe ugovor o unapređenju poslovne saradnje u oblasti održivosti prirodnih potencijala, koji bi bio usko vezan za ulcinjsku Solanu i ticao se ulaganja u obnovu proizvodnje soli i očuvanja ekološkog i ekonomskog rizorta.

Kako saznaju Vijesti, to proizilazi iz izveštaja Komisije za procenu tržišne vrednosti imovine, u koji su imali uvid. Izveštaj Komisije prethodio je jednoglasnoj odluci Saveta za privatizaciju prošle nedelje da imovina bivše fabrike soli na skoro 15 miliona kvadratnih metara, ostaje u državnoj svojini.

U izveštaju se navodi da je sekretarka Komisije Snježana Pavićević, krajem aprila imala sastanak sa ambasadorom Nemačke u Podgorici Robertom Veberom (Robert Weber), koji je tada pokazao veliku zainteresovanost svoje zemlje za rešavanje problema Solane.

Veber je, piše u izveštaju, poručio da je rešavanje imovinsko-pravnog statusa preduzeća od krucijalnog značaja za veliku finansiju podršku koju Nemačka želi da uloži u pokretanje proizvodnje i unapređenje ekonomskog i ekološkog rizorta.

Na osnovu sveobuhvatne analize, Komisija je zaključila da bi trebalo obustaviti proces procene vrednosti Solane zbog nespornog državnog vlasništva nad zemljištem preduzeća.

Šta pokazuje analiza

Nakon analize privatizacije preduzeća, Komisija je utvrdila da je u periodu masovne vaučerske privatizacije u periodu 2001- 2002. godine, ukupno 59,28 odsto kapitala opredeljeno za masovnu vaučersku privatizaciju preduzeća, 10,43 odsto akcija, pripalo je radnicima, a 35,38 odsto planirano je za prodaju akcija na tržištu.

U tekstu se podseća da je 2001-2002. godine sprovedena masovna vaučerska privatizacija Solane, i da su tri najveća vlasnika kapitala tada postali Fond PIO sa 26,86 odsto, Eurofond sa 20,39 odsto i Fond Moneta sa 11, 04 odsto.

Stečaj u Solanu je uveden 2005. godine u momentu kada je Eurofond posedovao 33,87 odsto kapitala, pri čemu je do 2008. godine, putem emisija za dokapitalizaciju, povećao vlasnički udeo na 70 procenata.

Prodaja stečajne mase, prema izveštaju Komisije, pokušana je bezuspešno 15 puta, prvi put 2012. godine. Prilikom oglašavanja petnaestog postupka za prodaju stečajne mase javnim nadmetanjem, u martu 2019. godine, imovina preduzeća je procenjena na 132,191 milion evra. Kao i na svim prethodnim licitacijama nije se pojavio zainteresovani kupac zbog nerešenog imovinsko-pravnog statusa preduzeća.

Komisija je ocenila “da su zaključeni brojni nepovoljni kreditni aranžmani sa teretom hipoteke na imovinu Solane, koji su sporni ne samo po pitanju odobravanja kredita od strane dužnika, već i od strane banaka, zbog nepostojanja pravnog osnova prava vlasništva nad preduzećem od strane Eurofonda.

Knjigovodstvena vrednost Solane od 2,14 miliona evra i procenjena tržišna vrednost zemljišta preduzeća prilikom privatizacije, tvrdi se u izveštaju, višestruko je umanjena u odnosu na tržišnu vrednost zemljišta upisanog u list nepokretnosti ukupne površine oko 14.524.057 kvadrata, koja je u postupku stečaja procenjena na iznos od 157.513.372 evra.

Manjinski akcionari zadovoljni odlukom

Komisija je utvrdila da Eurofond kao takav nema pravo svojine nad zemljištem preduzeća, već samo pravo korišćenja. Skupština je krajem jula 2012. godine, donela odluku o izmeni i dopuni Prostornog plana Crne Gore do 2020. godine, prema kojem je zemljište Solane ponovo dobilo status poljoprivrednog. Prethodno je Skupština 2008. godine, predvidela Solanu kao turističku zonu.

Nakon odluke Saveta oglasili su se izvršni direktor Euroinvesta (koji gazduje Eurofondom) Marko Bertanjoli i predsednik nadzornog odbora Eurofonda Nenad Štibilj, koji su ocenili da je u pitanju politička volja i da je odluka doneta suprotno Zakonu o svojinsko-pravnim odnosima i najavili su tužbu protiv države.

Takođe, oglasili su se i manjinski akcionari koji kažu da su zadovoljni odlukom Vlade da to ulcinjsko preduzeće vrati u vlasništvo države, jer im to otvara put da reše i svoj status. Oni su Vijestima kazali da očekuju da na ime odštete naplate više od 200 miliona evra.

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.