Društvena nejednakost nakon raspada Jugoslavije porasla u svim bivšim republikama

Tranzicija iz socijalizma u kapitalizam u svim bivšim jugoslovenskim republikama obeležena je značajnim rastom nejednakosti. Svih šest novonastalih država – Slovenija, Hrvatska, Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Severna Makedonija – imale su slične trendove između 1989. i 2019. godine, pokazuje analiza Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije u specijalnom izdanju povodom 30. godišnjice raspada Jugoslavije – “Dobitnici i gubitnici tranzicije”.  

“Prvo, udeo nacionalnog dohotka koji je završio u rukama od jedan odsto stanovništva znatno se povećao između 1989. i 2019. u svim republikama. Slovenija, Hrvatska i Crna Gora zabeležile su najizraženiji rast – od četiri do pet procentnih poena ukupnog nacionalnog dohotka. Rast je bio manje intenzivan u Srbiji i Severnoj Makedoniji, sa oko dva procentna poena nacionalnog dohotka, dok je Bosna i Hercegovina bila između, sa rastom od oko tri procentna poena”, navodi se u analizi ovog instituta.

Istovremeno, udeo nacionalnog dohotka koji završava kod donjeg sloja stanovništva, koji čini 40 odsto ukupnog broja građana, pao je u svim republikama.

“U Sloveniji, Srbiji i Crnoj Gori pad je iznosio oko tri do četiri procentna poena ukupnog nacionalnog dohotka 1989. i 2019. godine. U Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji pad je bio manji, oko dva do 2,5 procentnih poena. Samo Hrvatska nije zabeležila veliko smanjenje: udeo od 40 odsto kod donjeg sloja stanovništva tamo se smanjio za 0,3 procentna poena”, stoji u analizi Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.

Konačno, porast udela prihoda od najviše jedan odsto tokom ovog vremena pratio je pad udela u donjih 40 procenata, dok je kod preostalih 59 odsto stanovništva uglavnom ostao stabilan. Jedini izuzetak bila je Hrvatska, gde je povećanje udela od jedan odsto došlo na štetu srednjeg sloja 59 odsto stanovništva.

Glavne ekonomske razloge za raspad Jugoslavije Milica Uvalić, ekonomista i profesor Univerziteta u Peruđi vidi u tri grupe međusobno povezanih faktora.

“Izražene regionalne ekonomske razlike, koje su se proširile tokom 45 godina postojanja zemlje, decentralizacija ekonomskih politika uvedenih Ustavom iz 1974. i teška ekonomska kriza 1980-ih, doprinele su raspadu Jugoslavije. Ipak, da nije bilo progresivnog pogoršanja političke krize, samo ovi ekonomski faktori ne bi nužno doveli do raspada”, navela je ona.