Netačno je da će građani gubiti sve sporove zbog dopune stava VKS-a
26.10.2021 08:39 Autor: Redakcija Biznis.rs
Pravno shvatanje Vrhovnog kasacionog suda i njegova dopuna koja se tiče troškova obrade kredita i osiguranja kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK) ne obavezuju nižestepene sudove, a na banci je teret dokazivanja da u sudskom sporu pruži dokaz da je klijentu dostavljena pisana ponuda o ugovorenim troškovima kredita.
Kako je u intervjuu Politici objasnio predsednik Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda Dragiša Slijepčević u odlukama pojedinih nižestepenih sudova izvršeno je jezičko tumačenje pravnog shvatanja Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda zauzetog 2018. godine i to u odnosu na deo rečenice prvog stava iskazane rečima ‘pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita’.
“Tim povodom zauzet je stav da pravo značenje te sintagme iskazuje obavezu banke da korisniku kredita mora predočiti strukturu i visinu pojedinih stavki koje su bile od uticaja na konačan iznos troškova kredita (to su, primera radi: troškovi utrošenog papira, fotokopiranja, utrošenog vremena službenika u obradi kreditnog zahteva i slično). Takvo tumačenje je rezultiralo različitim presuđenjem nižestepenih sudova, kao i pojedinih veća Vrhovnog kasacionog suda o ništavosti ugovorne odredbe o troškovima kredita. Zbog toga je Građansko odeljenje moralo pristupiti proveri ranije donetog pravnog shvatanja u pogledu njegovog pravog značenja i eventualne dopune istog”, istakao je Slijepčević.
Prema njegovim rečima, to je podrazumevalo jasno određenje da li je prikazivanje strukture i visine troškova kredita u pisanoj ponudi uslov punovažnosti ugovorne odredbe kojom su ti troškovi opredeljeni.
“Građansko odeljenje je to učinilo na sednici održanoj 16. septembra usvajanjem dopune pravnog stava iz 2018. godine kojom se izričito određuje da ‘banka nije dužna da posebno dokazuje strukturu i visinu troškova koji su obuhvaćeni zbirnim iznosom troškova kredita navedenim u ponudi koju je korisnik kredita prihvatio zaključenjem ugovora o kreditu”, istakao je predsednik Građanskog odeljenja VKS-a.
Na pitanje da li to znači da će građani gubiti sporove za naknadu troškova obrade kredita, Slijepčević je rekao da se dopunom pravnog stava iz 2018. godine jasno iskazuje da ništavost odredbe o troškovima kredita ne postoji samo zbog činjenice da u pisanoj ponudi nije posebno navedena struktura i visina troškova kredita koji su ugovorom opredeljeni.
Kako je objasnio, to znači da saglasno utvrđenom pravom značenju pravnog shvatanja iz 2018. godine, učinjenom od strane Građanskog odeljenja na sednici od 16. septembra, ništavost postoji samo kada sud utvrdi da:
- korisniku kredita u predugovornoj fazi nije dostavljena pisana ponuda sa označenom visinom troškova kredita u nominalnom ili procentualnom iznosu;
- da mu je pisana ponuda dostavljena, ali tako opredeljeni troškovi kredita nisu istovremeno prikazani i kroz efektivnu kamatnu stopu ili
- da se radi o dvostrukoj naplati troškova izvršenoj u vidu jednokratnog plaćanja u vreme zaključenja ugovora i njihovog istovremenog obračuna i naplate kroz otplatu anuiteta.
“Stoga ne stoji tvrdnja da će korisnici kredita ubuduće izgubiti sve sporove za utvrđenje ništavosti ugovorne odredbe o troškovima kredita. Izvršena dopuna pravnog shvatanja iz 2018. godine može dovesti do gubitka spora samo u slučaju kada se zahtev za utvrđenje ništavosti temelji isključivo na tvrdnji da korisniku kredita u dostavljenoj pisanoj ponudi nisu bili prikazani obračunati troškovi po strukturi i njihovoj visini”, rekao je predsednik Građanskog odeljenja VKS-a.
Pročitajte još:
Objašnjavajući značenje dopune da „banke nisu dužne da dokazuju strukturu i visinu troškova”, Slijepčević je naveo da je punovažnost ugovorenih troškova uslovljena samo činjenicom da li je ili nije klijentu dostavljena pisana ponuda u kojoj je nedvosmisleno i jasno opredeljena visina troškova kredita u nominalnom ili procentualnom iznosu, koji su istovremeno prikazani i kroz efektivni kamatnu stopu kojom se određuje ukupna cena odobrenog kredita.