NOVA GODINA DONOSI I NOVE POREZE Najznačajinije izmene u zakonima o imovini, digitalnom kapitalu i PDV obveznicima u građevinarstvu

Sredinom decembra 2020. Skupština Srbije usvojila je izmene i dopune većine poreskih zakona.

Jedan od zakona koji je dobio izmene i dopune je  zakon o porezima na imovinu, sve o tome možete pročitati na ovom linku.

Sigurno najznačajniji novi zakon koji je donet jeste Zakon o digitalnoj imovini. Sve ostale izmene i dopune poreskih zakona (zakon o porezu na dobit pravnih lica, zakon o porezu na dohodak građana) odnose se prevashodno na usklađivanje ovih zakona sa novodonetim zakonom o digitalnoj imovini.

„Ovaj zakon pruža pravni okvir za trgovanje digitalnom imovinom na teritoriji Republike Srbije. Kako je tematika prilično apstraktna za razumevanje, napomenuću da je najpoznatiji predstavnik digitalne imovine, za koji su sigurno svi čuli, bitcoin (kao digitalna valuta). Zakon o digitalnoj imovini, digitalne valute upravo naziva imovinom, a ne valutom. Što znači da ukoliko kupite neku digitalnu valutu, vi ste u stvari sa aspekta Zakona stekli imovinu (kao npr. akcije ili obveznice)“, kaže za Biznis.rs Gordana Aritonović poreski savetnik iz PSK Accounting agency.

Ono što je usklađeno poreskim zakonima jeste da se prenos (prodaja) digitalne imovine oporezuje kao kapitalni dobitak, i poreski obveznik je u obavezi da obračuna i plati porez na kapitalni dobitak. 

„Tačnije ovo znači da, prilikom prodaje digitalne imovine,  treba utvrditi razliku između nabavne i prodajne vrednosti digitalne imovine i ukoliko je ta razlika pozitivna, ona je osnovica za utvrđivanje poreza na kapitalni dobitak. Porez na kapitalni dobitak trenutno iznosi 15 odsto“, objašnjava Aritonović.

Ono što je bitno za sve one koji planiraju da se bave kupovinom i prodajom digitalne imovine jeste da moraju da imaju dokumenta kojima potvrđuju nabavnu odnosno prodajnu vrednost takve imovine, a u svrhu utvrđivanja kapitalnog dobitka.

„Takođe, ukoliko se neko bavi tzv. „rudarenjem“ digitalne imovine, on nema nabavnu cenu takve imovine, jer ta osoba zapravo troši svoja sredstva za stvaranje digitalne imovine. U tom slučaju se nabavnom cenom smatra iznos troškova koje je lice imalo u vezi sa sticanjem te imovine. Ti troškovi takođe moraju  da budu dokumentovani“, kaže poreski savetnik iz PSK Accounting agency.

Najveće promene očekuju PDV obveznike u građevinarstvu

Sigurno najznačajnija izmena kod Zakona o PDV odnosi se na promet iz oblasti građevinarstva. Naime, prema dopuni odredbe člana 10. stav 2. tačka 3. Zakona primalac dobara i usluga iz oblasti građevinarstva je istovremeno i poreski dužnik samo ukoliko je vrednost pojedinačnog prometa veća od 500.000 dinara bez PDV.

„Do sada ovaj limit od 500.000 dinara nije postojao. To praktično znači da je pravno lice PDV obveznik koje vrši uslugu u oblasti građevinarstva, čija je vrednost manja od 500.000 dinara u obavezi da na računu iskaže osnovicu i PDV, što do sada nije radio. Do sada, PDV je obračunavao primalac dobara i usluga u oblasti građevinarstva kao poreski dužnik“, navodi Aritonović.