Novim paketom sankcija i NIS ostaje bez ruske nafte, traži se alternativa

Šesti paket sankcija EU Rusiji, koji se odnosi na uvoz sirove nafte putem mora, nesumnjivo će pogoditi i Srbiju, potvrdilo je za N1 Ministarstvo rudarstva i energetike. 

To znači da Naftna industrija Srbije (NIS) neće moći da se snabdeva ruskom naftom preko Jadranskog naftovoda. Na tržištu će, prema tvrdnjama ministarstva, Srbija nabavljati naftu iz drugih zemalja, a postavlja se pitanje alternativnih ruta, s obzirom na to da su neke zemlje sebe izuzele iz sankcija. Nafta koju uvozimo iz Rusije pokriva 16 odsto naših potreba za tim energentom.

Šesti paket sankcija je stupio na snagu, a dejstvo će mu biti poznato za šest meseci kada je reč o sirovoj ruskoj nafti, a za osam u domenu naftnih derivata. To su tranzicioni rokovi ostavljeni zemljama članicama EU da realizuju postojeće dogovore i obezbede se drugim izvorima. Za Srbiju sumnje nema – ostaće bez sirove nafte koja se iz Rusije izvozi putem mora, piše N1.

„Novim paketom sankcija zabranjuje se snabdevanje ruskom sirovom naftom preko bilo koje luke, morskim putem, a NIS se snabdeva sirovom naftom koja se tankerima doprema do luke Omišalj. To znači da nema mogućnosti da se do Rafinerije u Pančevu više doprema ruska sirova nafta, ali bi NIS mogao da uvozi sve ostale vrste sirove nafte sem ruske, kao što je u prethodnom periodu već uvozio naftu iz Iraka i nekih drugih zemalja“, navodi se u saopštenju Ministarstva energetike.

Međutim, embargo na rusku naftu ne odnosi se na sve zemlje članice Unije. Da li bi Mađarska koja sirovu naftu dobija preko naftovoda Družba mogla da bude jedno od rešenja?

„Iskustvo postoji da je Janaf bio u stanju da jednu količinu nafte preuzme iz sistema Družba i da tu naftu preveze do rafinerija u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Srbiji. Ta okolnost se ne pominje izričito u ovoj regulativi. Jedini izuzetak koji se pominje je sama potrošnja u Mađarskoj, to je vrlo restriktivno u toj regulativi, Mađarska, Slovačka i to je to“, kaže Aleksandar Kovačević, stručnjak za energetiku.

„To je politička odluka da li će to biti moguće. Tu zbog korektnosti treba istaći da to ne zavisi od Vlade Republike Hrvatske, koja je vlasnik naftovoda Janaf, već od stava Evropske komisije“, kaže ekspert za energetiku Miloš Zdravković.

Ministarstvo energetike obećava uvoz sirove nafte koje nije ruskog porekla, ali i povećanje zaliha u slučaju destabilizacije tržišta. Stručnjaci ne očekuju veće potrese. Podsećaju da je OPEC najavio povećanje proizvodnje, ali i da što više Rusija bude izvozila u Kinu ili Indiju, te dve zemlje će manje nafte kupovati sa svetskog tržišta. Miloš Zdravković ističe i da se nafta drugačije nabavlja od gasa, da je to čisto berzanska roba, i da na cenu ne utiče politika.

„Ponuda i potražnja će odrediti cenu nafte, naravno da će zbog svega ovoga cena u Evropi porasti, pa samim tim i kod nas“, kaže Zdravković.

Rešenje bi mogla da bude i štednja.

„Energetska efikasnost, poreski i drugi aranžmani da se smanji potrošnja svakako dobro dođu. Ne samo zbog nafte, već i zbog okolnosti da drugi vidovi energije – gas, grejanje, električna energija mogu poskupeti i biti u nestašici, nije loše u oblasti derivata nafte gde je štednja najjednostavnija postići neki rezultat“, kaže Kovačević.