Očekivani rast crnogorskog BDP-a dva odsto

Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Crne Gore će, prema projekciji Centra za ekonomske i evropske studije (CEES), u ovoj godini biti oko dva odsto, što je niže od zvanične projekcije vlade.

U dokumentu CEES-a pod nazivom “Pregled ekonomskih indikatora za prošlu godinu i ovogodišnjih projekcija”, navodi se procena prema kojoj je realni rast ekonomije u prošloj godini bio između 5,8 i 6,3 odsto, dok se ove godine očekuje da bude oko dva odsto, prenosi agencija Mina.

“S obzirom na to da u ovoj godini zbog inflacije lična potrošnja više neće imati tako snažan doprinos rastu BDP-a kao u prošloj, i da se očekuje dalji pad investicija, projekcija CEES-a je da će realni rast BDP-a u ovoj godini biti oko dva odsto, što je niže od vladine zvanične projekcije”, navodi se u saopštenju.

Kako navode, niža stopa ekonomskog rasta dovela bi do ostvarenja nižih prihoda budžeta u ovoj godini u odnosu na plan.

“Imajući u vidu ogromno povećanje rashoda koje je planirano budžetom za prošlu godinu, naročito za socijalnu zaštitu, biće značajno povećani rizici finansiranja budžeta, ukoliko se država ubrzo ne zaduži na međunarodnom tržištu”, rekli su iz CEES-a.

Zaduživanje će, svakako, imajući u vidu postojeće fiskalne indikatore Crne Gore, biti veoma ispunjeno izazovima, naročito zbog toga što je krajem decembra prošle godine ponuda crnogorskih obveznica na Frakfurtskoj berzi bila na oko 20 odsto diskonta, a kamatna stopa je iznosila oko osam odsto.

“Takođe, najava Evropske centralne banke da će zbog i dalje visoke inflacije i u sledećem periodu povećavati kamatne stope, ukazuje da će prvu polovinu ove godine karaterisati još skuplji ulovi zaduživanja”, dodaje se u saopštenju.

Iz CEES-a su saopštili da sve navedeno upućuje da vlada u najkraćem roku mora pristupiti merama budžetskih ušteda, odnosno fiskalne konsolidacije, koje bi vodile poboljšanju projektovnih fiskalnih indikatora Crne Gore, na što je CEES više puta upozoravao.

“Time bi se smanjio ogroman deficit javnih finansija, koji je zvanično projektovan na oko šest odsto BDP-a, ali koji može biti i viši, imajući u vidu da je zvanična projekcija BDP-a za ovu godinu optimistična. Hitnim merama fiskalne konsolidacije bi se izbeglo moguće kašnjenje u isplati plata, penzija, socijalnih davanja, dospelih anuiteta po kreditima i ostalih kategorija mandatorne potrošnje u ovoj godini, koji se ne mogu finansirati bez zaduženja”, objasnili su iz CEES-a.

Kako su kazali, rast lične potrošnje kroz administrativno povećanje zarada, najveća inflacija od obnove nezavisnosti Crne Gore, koja je smanjila kupovnu moć građana, pad investicija i rast tekuće budžetske potrošnje obeležili su prošlu godinu.

Inflacija od 17,5 odsto u novembru prošle godine smanjila je kupovnu moć građana, što se ogleda u značajnom smanjenju realne zarade u odnosu na januar prošle godine.

“Tako su građani za iznos prosečne neto zarade od 721 evra u novembru prošle godine, mogli kupiti znatno manje robe i usluga nego sa prosečnom neto zaradom od 686 evra u januaru prošle godine“, tvrde u CEES-u.

Kako su naveli, lična potrošnja, naročito u prvoj polovini prošle godine, je najviše doprinela povećanju BDP-a, dok su investicije stagnirale i počele padati od trećeg kvartala.