Očekuje se rast ključnih kamatnih stopa ECB u septembru

Zvaničnici Evropske centralne banke (ECB) signalizirali su novo osetno povećanje kamatnih stopa u evrozoni u septembru, u uslovima kontinuirano visoke inflacije i znakova gubitka poverenja u centralne banke.

ECB je na sednici u julu podigao ključne kamatne stope pola procentnog boda, a slično ili čak i veće povećanje očekuje se i na sednici zakazanoj za 8. septembar, prenosi Mina pozivajući se na SEEbiz.

Članica izvršnog odbora ECB Izabel Šnabel (Isabel Schnabel), guverner francuske centralne banke Fransoa Vileroj de Galo (Francois Villeroy de Galhau) i njegov letonski kolega Martins Kazaks založili su se krajem prošle nedelje za oštre ili značajne poteze.

„I verovatnoća i cena ukorenjivanja aktuelne visoke inflacije u očekivanjima neugodno su visoki“, kazala je Šnabel na neformalnom skupu bankara i finansijskih zvaničnika u američkom Džekson Holu. Ona je dodala da u takvom okruženju centralne banke moraju vući snažne poteze.

Letonski guverner pak smatra da bi ECB trebalo da razmotriti podizanje kamatnih stopa pola i tri četvrtine procentnog boda. „Gledano iz sadašnje perspektive, trebalo bi da budu podignute najmanje 50 baznih bodova“, rekao je Martins Kazaks.

Upozorio je i na prijetnju recesije. „Uz visoku inflaciju kakvu imamo, teško će se izbeći recesija, rizik je značajan i tehnička recesija vrlo je verovatna“, kazao je Kazaks.

ECB nižim kamatnim stopama podupire ekonomiju. Trenutno su one još daleko od neutralnog nivoa, koji prema procnama ekonomista iznosi oko 1,5 odsto.

U julu je centralna monetarna institucija evrozone podigla kamatnu stopu na depozite banaka na nula odsto. Kamatna stopa za prekonoćne pozajmice bankama podignuta je na 0,75 odsto, a ona za refinansiranje banaka na 0,5 odsto.

Vileroj smatra da bi neutralni nivo kamatnih stopa trebalo da bude dosegnut pre kraja godine, a Kazaks u prvom tromesečju sledeće godine. „Po mom mišljenju, mogli bismo prije kraja godine dostići neutralne stope, nakon još jednog značajnog poteza u septembru“, rekao je Vileroj.

Šnabel je takođe upozorila da bi inflatorna očekivanja mogla premašiti ciljani nivo u srednjoročnom periodu od dva odsto. Naglasila je i da javnost počinje da gubi poverenje u centralne banke, prema ispitivanjima javnog mnjenja.

U intervjuu sredinom avgusta istaknula je i mogućnost recesije u evrozoni. „Postoje snažni znaci da će rast usporiti i ne bih isključila mogućnost ulaska u tehničku recesiju, posebno ako snabdevanje energijom iz Rusije bude dodatno smanjeno“, rekla je tada Šnabel.

Ona je dodala i da bi recesija ublažila cenovne pritiske, ali sama po sebi ne bi bila dovoljna da se inflacija vrati na ciljani nivo. „Čak i ako uđemo u recesiju, malo je verovatno da će se inflatorni pritisci smanjiti sami od sebe“, zaključila je Šnabel.