Očuvanje životne sredine važnije od ekonomskog rasta

Oko dve trećine građana Srbije smatra da je očuvanje zdrave životne sredine važnije od ekonomskog rasta, i to je jedan od glavnih nalaza istraživanja javnog mnjenja u Srbiji o životnoj sredini i klimatskim promenama, koje je predstavljeno u četvrtak u EU Info Centru, u okviru Evropske zelene nedelje 2022.

Ovo kvantitativno istraživanje na reprezentativnom nacionalnom uzorku sproveo je Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u saradnji sa Centrom za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), kako bi se utvrdili stavovi javnog mnjenja o temama koje su obuhvaćene inicijativom EU za Zelenu Agendu u Srbiji, navodi se u saopštenju.

„Javno mnjenje je veoma važno i EU često objavljuje ‘evropski barometar’ o raznim temama. Krajem 2021. godine, istraživanje za ‘Budućnost Evrope’ pokazalo je da se 91 odsto mladih Evropljana (15-24 godine) slaže da rešavanje klimatskih promena može pomoći u poboljšanju njihovog zdravlja i dobrobiti, dok 87 odsto svih ispitanika takođe deli ovo osećanje“, rekao je Antoan Avinjon, menadžer programa Delegacija Evropske unije u Srbiji.

Avinjon je dodao da je 94 odsto ljudi motivisano da preduzme akciju za odvajanje otpada kako bi pomogli Srbiji u smanjenju zagađenja.

Istraživanje je predstavio vođa tima za vitalni razvoju u UNDP-u Žarko Petrović, i istakao da je glavni zaključak istraživanja da su građani i građanke Srbije svesni značaja očuvanja zdrave životne sredine i borbe sa klimatskim promenama, kao i da znaju šta bi trebalo preduzeti kako bi se našla rešenja za ove izazove. Sa druge strane, pokazalo se da građani nisu spremni da u te svrhe iz kućnih budžeta izdvoje više novca nego do sada.

Kada je u pitanju životna sredina, svaki četvrti građanin Srbije, njih 26 odsto, najviše brine zbog zagađenja vazduha, na drugom mestu kao razlog za zabrinutost je kvalitet vode (13 odsto), a na trećem divlje deponije (12 odsto).

Dalje su u istraživanju navodi sa većina ispitanika nije sasvim zadovoljna onim što država preduzima da reši ekološke probleme, a kao moguća rešenja građani navode: povećanje kazni za zagađivače, kako privredu tako i pojedince, sprečavanje seče i sadnju šuma, veću podršku organizacijama koje bave zaštitom životne sredine i subvencije za privredne subjekte i pojedince koji doprinose borbi protiv zagađenja i klimatskih promena.

Skoro dve trećine građana i građanki Srbije (62 procenta) smatra da klimatske promene predstavljaju realnu opasnost i da je neophodno uvesti promene koje bi sprečile njihove posledice. Prema mišljenju 82 odsto ispitanika glavni uzročnik klimatskih promena je čovek.

Javnost u Srbiji kao rešenja za sprečavanju posledica klimatskih promena vidi najpre očuvanje šuma i dodatno pošumljavanje, kao i očuvanje voda, a zatim smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i povećanje obima recikliranja.

Navike građana Srbije ne prate sasvim stavove o zaštiti životne sredine, pa tako 75 odsto njih kaže da ne razvrstava otpad, dok 55 odsto ne obraća pažnju na ambalažu prilikom kupovine proizvoda.

Takođe, velika većina građana (73 odsto) nije spremna da izdvoji više novca za troškove zaštite živote sredine kroz povećanje računa za struju, vodu i ostale komunalne usluge. Jedan deo njih smatra da su računi već previsoki (43 procenta), a drugi ne veruje da bi novac otišao u namenjene svrhe (30 odsto). Ogromna većina ispitanika nije spremna na dodatna ulaganja za nabavku novog grejnog tela ili izolaciju stambenog prostora, a kao glavne razloge za to navode nedostatak potrebe ili nedostatak novca, piše u saopštenju.