Od 100 dinara napojnice konobarima bi ostalo tek nešto više od 40

Tretman bakšiša za poreznike i ugostitelje u Srbiji godinama unazad predstavlja ogroman problem. I dok svaki višak koji se nađe kod konobara ili u kasi inspektori kažnjavaju, sve češće se mogu čuti predlozi za oporezivanje napojnica.

Tim povodom oglasilo se i udruženje hotelijera i restoratera „Hores“, koje je dalo svoj predlog o obaveznom bakšišu od 10 odsto koji bi se nalazio na svim računima i na taj način praktično uvećao cenu ugostiteljske usluge za taj iznos.

Na temu oporezivanja napojnica reagovalo je i Udruženje ugostitelja Srbije Esnaf. „Bakšiš je običajno nagrađivanje od strane mušterija koje su zadovoljne uslugom koja im je pružena. Kao takav on nije ničije pravo i obaveza“, kaže predsednik ovog udruženja Ivan Petek i dodaje da bakšiš nije vezan samo za ugostiteljski sektor, već i za taksiste, šofere, muzičare, frizere…

“Ako bi se, primera radi, napojnica ‘normirala’ na obaveznih 10 odsto od iznosa svakog računa – što je samo po sebi neprihvatljivo, jer je to iz našeg ugla pljačkanje gostiju, tada bi, po važećem zakonu o oporezivanju usluga, taj iznos bio oporezovan sa 20 odsto. Ugostitelj bi imao na raspolaganju 83,3 odsto od tako naplaćenog bakšiša da ga prosledi onima koji su ga zaradili –  svojim radnicima”, navodi Petek za Biznis.rs.

Kako objašnjava, ukoliko bi se to realizovalo putem keš isplate na tu transakciju bi ugostitelj bio opterećen sa dodatnih 10 odsto od preostalog iznosa, ali i sa 15 odsto od tog iznosa kao oporezivog dela na prihod na kraju godine – što znači da bi zaposleni u ugostiteljstvu, koji su dobili napojnicu, mogli da računaju samo na 63,75 odsto od svog bakšiša, i to najverovatnije jednom mesečno, prilikom obračuna plata i ostale administracije.

“Uz bankarske transakcije, koje takođe predstavljaju trošak, to znači da bi na račun od 1.000 dinara obavezna napojnica bila 100 dinara, ali bi onaj ko ju je dobio od toga video samo 61,4 dinara i to na kraju meseca, a sve ostalo bi na ime poreza uzela država”, navodi predsednik udruženja ugostitelja Srbije Esnaf.

U slučaju kada bi se tako obračunata napojnica dodavala na primanja radnika u ugostiteljstvu, onda bi situacija bila još gora jer bi, nakon oporezivanja od 20 odsto (PDV), ostatak napojnice bio oporezovan sa 61 odsto kao deo redovnih primanja i onome koji je napojnicu dobio od nje bi na kraju ostalo 41,14 odsto.

“Prema primeru koji smo izneli, od 100 dinara napojnice koja je naplaćena na račun od 1.000 dinara, hteo gost da je da ili ne, onaj kome je data dobio bi samo 41,14 dinara. Sve ostalo, a to je 58,86 dinara, u tom slučaju ide – državi”, ističe Petek.

Sadašnji zakon potpuno ignoriše napojnicu i to na način da je bilo kakvo finansijsko neslaganje u kasi i u novčaniku kažnjivo drakonskim kaznama – 500.000 dinara za preduzetnika i dva miliona dinara za pravna lica uz 15 dana zatvaranja ugostiteljskog objekta, što je za nas takođe i neprihvatljivo i nepodnošljivo, zaključuje on.

Represivna kaznena politika tera privrednike u sivu zonu

Da zbog viška novca koji se zatekne u ugostiteljskim objektima inspektori zatvaraju lokale i pišu kazne i do 500.000 dinara za Biznis.rs potvrđuje i zastupnik Udruženja Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije Milena Amon.

“To je jedan represivan odnos koji je već oterao mnoge privrednike na crno tržište, koje se apsolutno ne kontroliše. Tretman bakšiša zavisi od tumačenja Poreske uprave. Oni to mogu da tretiraju kao da ste prodali robu ‘na crno’ za taj višak i samim tim po tom osnovu mogu da oporezuju, kažnjavaju i zatvaraju”, kaže za naš portal Milena Amon.

Ona podseća da je u našoj zemlji dugo prisutna kultura ostavljanja bakšiša i da je to stvar između same mušterije i konobara.

“Ako je osoba zadovoljna uslugom to nema nikakve veze sa samim privrednikom, niti smatramo da se to može nametati samim mušterijama, jer ukoliko neko nije zadovoljan, zašto bi ostavljao bakšiš”, objašnjava naša sagovornica.

Svi ti predlozi dolaze sa jedne adrese, a to je Ministarstvo finansija, kaže Amon i dodaje da je takva najava samo skretanje pažnje sa onogo što zaista treba učiniti, a to je pre svega reforma poreskog sistema koji treba da bude pravedan, sveobuhvatan i transparentan.

“Samo u takvom sistemu možete da pravite red. Zato treba sesti i ozbiljno sagledati suštinu problema. Suština je da mi imamo represivnu kaznenu politiku i zastareo poreski sistem”, naglašava ona.

Po kakvom modelu bi bakšiš mogao da se oporezuje

Iako je teško pretpostaviti kako bi samo oporezivanje napojnica teklo u Srbiji, poreski savetnik Đerđ Pap smatra da postoje velike poreske prepreke i da bi to izazvalo dosta nedoumica i promena u radu ugostitelja.

“Sada se bakšiš daje direktno konobaru i ne podleže nikakvoj evidenciji, ni kroz fiskalnu kasu, ni kroz prihode firme za koju konobar radi”, navodi Pap i dodaje da bakšiš kao kategorija nije predviđen zakonom.

U slučaju oporezivanja, smatra on, taj prihod bi prvo morao da se registruje kod ugostiteljske radnje, što znači da ukoliko je ta radnja u sistemu PDV-a na to bi se morao obračunati i PDV.

“U zakonu ne postoji nikakva takva vrsta prihoda oslobođena od PDV-a. Svakako, kao deo ukupnog prihoda ugostiteljske radnje, u zavisnosti od toga da li je preduzetnik ili d.o.o. plaćao bi se porez na dohodak ili porez na dobit”, kaže Pap i dodaje da se onda postavlja pitanje kako bi taj novac došao do radnika.

“Svaka isplata fizičkom licu podleže nekom porezu. Ako je to deo plate onda kao deo plate, obaveze su negde oko 60 odsto ili kao neka druga vrsta prihoda koja se takođe oporezuje. Svaki prihod ima neki osnov po kom se oporezuje, tako da bi u tom slučaju bilo mnogo nedoumica, osim ako zakon ne predvidi nešto posebno. Za sada to može da se posmatra jedino kroz prizmu postojećih propisa”, zaključuje Pap.