OD ANTISTRES GUME DO PRVOG ROBOTA LEKARA Inovativno društvo Made in China

Još od davnina plata učitelja u Kini veća je od plate oficira. Kinezi su pored ostalog izmislili barut, kompas, i papirni novac. Ekonomija drevne Kine bila je okrenuta tržištu i otvorenija od evropske. Danas je Kina prva zemlja čija je centralna banka uvela digitalni novac, a papirni novac sve je manje u upotrebi. Plaća se mobilnim telefonom putem aplikacije.

To su rezultati koji idu u prilog težnjama Kine da do 2050. godine postane vodeća u svetu kada je reč o inovacijama. Ta ideja je ozvaničena 2006. kroz „Srednjoročni do dugoročni plan za razvoj nauke i tehnologije“. Proklamovani cilj bio je da se Kina transformiše u „inovativno društvo“ do 2020. godine, a da do sredine 21. veka preuzme ulogu svetskog lidera u nauci i tehnologiji. Jedan od ciljeva bio je da se oslanjanje Kine na inostranu tehnologiju ograniči na najviše 30 odsto.

Po svemu sudeći prvi deo plana je uspeo. Kina se danas može smatrati „inovativnim društvom“ ako se uzmu u obzir visina sredstava kojima vlada stimuliše istraživanja i razvoj nauke, politička volja koja stoji iza toga, kao i kineska svakodnevica u kojoj su ekrani zamenili papir.

U mnogim restoranima umesto klasičnog menija, na stolovima su tableti sa fotografijama i cenama jela i pića. Preko tableta se poručuje i plaća, a konobar je tu samo da bi prineo tanjir stolu. Šangaj je prvi grad u kojem je izgrađena potpuno automatizovana luka. Kada brod pristane automatske dizalice i vozila bez vozača, utovaraju, istovaraju i prenose teret.

Osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka Kina je stvorila Nacionalnu fondaciju za prirodne nauke i program Državne laboratorije, a kroz reformisanu Akademiju nauka finansirala je univerzitetska istraživanja. Istovremeno, država je uz podršku regionalnih vlada finansirala razvoj visokotehnoloških zona radi dalje komercijalizacije inovacija. Prva takva zona razvijena je 1985. u Šenženu, a u međuvremenu su takve zone formirane u većini velikih gradova.

Prema podacima UN Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO) Kina zauzima 14. mesto među ekonomijama sa najboljim performansama u Globalnom ideksu inovacija (GII) za 2020. godinu. U Kini se nalazi 17 vodećih svetskih tehnoloških klastera među kojima su Šenžen-Hong Kong-Gvandžou i Peking drugi, odnosno četvrti u svetu. Rang lista je formirana na bazi broja patenata, korisnih modela, zaštitnih znakova, primene industrijskog dizajna i izvoza kreativnih proizvoda.

U prvih 10 dominiraju zemlje sa visokim prihodima. Švajcarska, Švedska, SAD, Velika Britanija i Holandija su prvih pet, a Južna Koreja i Singapur su azijske zemlje u prvih 10, dok je Kina jedina ekonomija sa srednjim prihodima u prvih 30 na listi GII.

Zapadni naučnici i eksperti, pre svih američki, priznaju Kini ogromne potencijale, ali su skeptični u pogledu njenih inovativnih dostignuća. Harvard Business Review navodi da su glavni razlozi za to nepostojanje efikasne zaštite intelektualne svojine i obrazovni sistem. Umesto razvijanja sopstvenih inovacija, kopiraju se tuđe ideje. Tu je istaknut slučaj sa proizvodima kompanije Apple, koji imaju svoju piratsku kinesku verziju, koja se na prvi pogled ne razlikuje od američkog originala.

Kada je reč o sistemu obrazovanja, koji u Japanu nazivaju „kineskim ispitnim paklom“, on je koncipiran tako da su đaci i studenti fokusirani na rezultate testova, a ne na kreativno razmišljanje. Takođe, većina kineskih start-up programa je u rukama inženjera, a ne dizajnera i umetnika, pa im zbog toga nedostaje više kreativnosti.

Bilo kako bilo, među 10 najpopularnijih i najprodavanijih inovativnih jeftinih proizvoda iz Kine su 3D naočare za igrice i filmove, stalak za mobilni telefon koji je otporan na potrese, mini gasni šporet za kampovanje, pametni panel za kontrolu kućnog osvetljenja, USB lampa, mekana antistres loptica i USB portabl pianino.

S druge strane, kineski robot Xiaoyi, prva je mašina koja je stekla lekarsko zvanje, posle položenih ispita na medicini. Od marta 2018. Xiaoyi je „zaposlen“ na klinici u provinciji Anhui. Ovaj lekar obdaren veštačkom inteligencijom obavlja preglede, analizira rezultate, postavlja dijagnoze i što je najvažnije ima sposobnost učenja kroz praksu.

Kina je najveći svetski investitor u obnovljivu energiju sa više od 700 milijardi dolara ulaganja od 2010. To je rezultiralo izgradnjom najveće plutajuće solarne elektrane kapaciteta 40 megavata, što je dovoljno za napajanje 15.000 domaćinstava, a u toku je izgradnja solarnog pogona istog tipa, snage 150 megavata.

BeiDou globalni navigacioni sistem koji integriše 35 satelita, prvi putnički dron, prvi dron za komercijalnu dostavu, najveći radio teleskop, najveće reciklažno postrojenje, prvi klonovi majmuna, prvi bankarski službenik robot, prvi pametni voz, prvi solarni autoput, prvi pametni naftni tanker, prvi nuklearni reaktor treće generacije, prvo sletanje aparata na tamnu stranu Meseca i još mnogo prvih i najvećih mašina, postrojenja i sistema nose oznaku – made in China.

Plan Pekinga da do 2030. godine postane svetski lider u upotrebi veštačke inteligencije podstaknut je razvojem vojne industrije, o čemu se po prirodi stvari ne zna mnogo, ali se na osnovu izgleda i performansi najnovijeg lovačkog aviona pete generacije Chengdu J-20 može zaključiti da je on u rangu američkih i ruskih letelica te namene.

Ipak, ako biste pitali Kineze, od visokih zvaničnika do običnih ljudi, šta je najveće kinesko dostignuće poslednjih decenija, verovatno bi odgovorili da je to uspeh borbe protiv siromaštva. Za poslednjih 40 godina 800 miliona ljudi izvučeno je iz bede. Svetska banka potvrđuje da je reč o „presedanu u istoriji čovečanstva“, a više o tome pročitajte OVDE. Plan za tekuću godinu je da još 30 miliona Kineza pređe na drugu stranu granice siromaštva.

Masovno, kao nigde u svetu, deca nekada gladnih roditelja, danas uživaju u komforu života koji pruža pripadnost srednjoj klasi. Hiljade hektara zemlje uz istočnu obalu i hibridne poljoprivredne kulture – Longping, kojima ne smeta slana voda, čine da je Kina najveći proizvođač pirinča u svetu. Prema podacima Svetske banke, oko 40 odsto poljoprivrednog regiona Dongying čine pirinčana polja sa više od pet odsto koncentracije soli.