Odmor u Parizu za građane Srbije sa prosečnim primanjima pravi izazov

Poseta Francuskoj, tačnije sedam dana u Parizu, je za građane Srbije sa prosečnim primanjima veliki poduhvat, te uz malo sreće postoji mogućnost da barem jednom u životu, ukoliko žele, posete „grad svetlosti“.

Za odmor od sedam dana u sopstvenoj režiji prosečnom građaninu Srbije potrebno je da radi barem dva meseca, i da tu prosečnu zvaničnu platu izdvoji na stranu. Naravno, sve zavisi od želja i potreba. Jeftinija avionska karta do Pariza košta oko 250 evra, a samo za smeštaj u hotelu koji je udaljen od centra grada nekih 15-ak minuta metroom, treba izdvojiti oko 700 evra. Doručak se uglavnom doplaćuje, i to u proseku oko 12 evra.

Kada smo već kod hrane, ispred restorana i kafea u Parizu istaknute su cene, te možete imati uvid da li želite baš tu da ručate ili večerate. Uglavnom se sve plaća karticom, kada konobari vide keš malo se iznenade. Bakšiš ne traže, ali dobijete račun na tacni, pa ko želi…

Ukoliko imate novca za sva tri obroka u nekom od restorana, onda ste prilično bogati. U proseku ručak za troje košta između 40 i 60 evra. Kada kažemo ručak, mislimo na pastu, picu, burger… Supe su, na primer, oko 10 do 15 evra. Sokovi oko pet evra, voda 0,7l oko šest evra, pivo 0,5l oko devet evra. Vina su prilično skupa, čaša ide od 25 evra pa naviše.

Kafa je oko tri evra, kapućino šest do sedam. Naravno, verujemo da postoji negde nešto jeftinije, ali tu gde se turisti kreću, uglavnom je onako kako smo naveli.

Kiosci sa brzom hranom su retki, ali ima ih na primer u Latinskom kvartu, te tamo možete kupiti palačinku za tri evra.

Prosečna plata u glavnom gradu Francuske je oko 2.100 evra, ovu informaciju smo dobili od jednog mladog finansijskog menadžera u neformalnom razgovoru. On nam je takođe rekao da su stanarine prilično visoke, te tako iznajmljivanje stana od 40 kvadrata na periferiji grada iznosi oko 1.400 evra.

Parižani se ne hrane u restoranima i kafeima, već idu u velike nabavke i spremaju jela kod kuće za poneti.

U prodavnicama su cene proizvoda znatno jeftinije, ali do dva puta skuplje u odnosu na Srbiju. Voće drži visoke cene, te tako kilogram breskvi je oko 5,5 evra, a kajsija sedam. Velika flaša vode je oko 0,35 evra.

Zanimljiva nam je bila i cena goriva. Nema velike razlike od onih kod nas, proseku su više za 0,30 evra. Ipak, javni prevoz je izuzetno funkcionalan i svakom ko ode iz Srbije u metropolu koja ima metro, zapita se zašto nema ove vrste prevoza u Beogradu. Karta koja važi 90 minuta košta 1,90 evra, što je sasvim dovoljno da stignete na mesto koje ste planirali da posetite, i ako menjate dva prevoza.

Autobuski gradski prevoz je takođe redovan, karta se kupuje kod vozača, ulazi se na prva vrata, izlazi na srednja, to svi znaju i poštuju. Da napomenemo da karta važi za sve gradske prevoze.

Pariz je veoma skup grad, ali sa razlogom, jer je sve na neki nači podređeno turistima. Francuzi se generalno ne žale na krizu, ali strahuju od eventualne nestašice gasa, mada nisu zavisni u onoj meri koliko je to na primer Nemačka.

I da, ukoliko poželite da vidite „grad svetlosti“ sa simbola francuske prestonice Ajfelove kule, potrebno je da izdvojite 10 do 27 evra u zavisnosti da li ćete ići stepenicama ili liftom, to jest da li želite na drugi sprat ili na sam vrh. Svakako je čekanje u redu garantovano, oko sat vremena, a možda i duže.