Ograničene cene goriva donose nove probleme

Odluka Vlade Srbije da ograniči cenu goriva dovela je do toga da je benzin kod nas među jeftinijima u regionu, a evrodizel, koji je dugo bio u vrhu liste po skupoći, sada daleko od toga.

Tek što je donesena uredba o ograničenju visine cena goriva na pumpama, koje se menjaju na svakih sedam dana, i umanjene akcize za oko 20 odsto, krenula su nova nezadovoljstva pojedinih prodavaca na pumpama, ali i ratara, piše Politika.

Prvima ne odgovara što je veleprodajna cena ponovo veća od maloprodajne, a poljoprivrednicima što mimo rezervoara mogu da natoče samo 60 litara u kante, što im je malo, pošto je za obradu jednog hektara zemlje u setvi potrebno od 40 do 50 litara goriva. Pritom, u novom propisu se ne navodi koliko puta u toku dana poljoprivrednik sme da se vrati na pumpu sa istom kantom od 60 litara i pretače u veći sud.

Ono što je dobro jeste da je gorivo od petka na pumpama u Srbiji malo jeftinije, i to evrodizel za 0,42, pa se litar toči za 187,23, a premijum BMB za 176,05, što je niže za 0,24 dinara. Uredba o ograničenju cena goriva, na tržištu koje je inače liberalizovano, posledica je drastičnih skokova cena nafte i derivata, koji su u toku dana umeli da se povise i za 10 odsto.

Kako bi anulirala tolika poskupljenja na domaćim pumpama, vlada je donela odluku da se cene usklađuju sedmično. Pokazalo se, međutim, da ni to nije najbolje rešenje i da ne treba čekati po sedam dana za promene cenovnika, zbog čega pojedine pumpe rade s gubitkom.

Kako navodi sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije, Tomislav Mićović, nikoga ne možete da naterate da kupi za dva dinara i prodaje za dinar. Sedam dana je dug period da se čeka promena cena.

Ovakva odluka vlade doprinela je tome da Srbija više nije u samom vrhu zemalja po cenama derivata. Naprotiv, sada smo po ceni benzina među jeftinijima, a kada je reč o evrodizelu, ima mnogo zemalja koje ga toče skuplje od nas.

Trenutno je mnogo veća briga pravno tumačenje da li će se nove sankcije Evropske unije prema Rusiji odnositi i na Naftnu industriju Srbije (NIS), budući da je ova kompanija u većinskom vlasništvu Gazprom Nefta. Međutim, i da se desi da NIS ne može da uvozi naftu iz Rusije, poznato je da ova srpsko-ruska kompanija i nije uvozila i prerađivala isključivo rusku naftu, već je na berzi preuzimala i drugu, koja može da se prerađuje u rafineriji u Pančevu.

Uvoz nafte, uostalom, može da se obavlja i brodovima, i cisternama, i naftovodima, ali i da se kupuju gotovi derivati iz drugih rafinerija u okruženju čije naftne kompanije posluju u Srbiji. Osim toga, vlada je pre dve nedelje donela odluku da se ukine taksa za uvoz nafte iz trećih zemalja.

Uvoz dalje može da ide i preko Crne Gore i Luke Bar, pa da se brodovima ili vozom transportuje do Pančeva, naravno, ako ova država, koja je uvela sankcije Rusiji, to dozvoli. Ne treba zaboraviti i da NIS ima svoja nalazišta nafte u Rumuniji, odakle bi takođe mogle da se crpe izvesne količine.

Iz NIS-a je poručeno da se njihovo poslovanje u ovom trenutku obavlja neometano. Rafinerija nafte u Pančevu radi normalno i tržište je uredno snabdeveno svim vrstama derivata.