Veliki investitori prebacuju sredstva iz rizične aktive u zlato, naftu i žitarice

Ova godina je započela padom cena akcija i kriptovaluta, dok imovina poput zlata, sirove nafte i poljoprivrednih proizvoda povećava svoju vrednost u dolarima.

Čak i pre nego što je ruska invazija na Ukrajinu dovela do ekstremne neizvesnosti u pogledu izvoza energije i sirovina iz obe zemlje, pomenute vrste robe su već počele da nadmašuju druge resurse po realizovanoj tražnji velikih investicionih fondova, a po izbijanju krize na istoku Evrope, još i više.

Skoro svaka druga klasa imovine bori se da zadrži svoju vrednost. Indeksi akcija su nastavili da padaju naniže sa svojih najviših vrednosti svih vremena postavljenih u januaru ove godine, pri čemu je Indeks S&P 500 pao za 13,4 odsto u odnosu na najviši nivo svih vremena.

Iako je energetski sektor S&P 500 porastao za 33,4 odsto, a sektor informacionih tehnologija pao za 18,9 odsto od početka godine, tehnologija čini više od četvrtine ovog indeksa sa 28,1 odsto, dok energija čini samo 3,7 odsto. Digitalna imovina, kao što su bitcoin i druge kriptovalute, takođe je značajno oslabila 2022. godine, a ukupna tržišna kapitalizacija kripto sektora smanjena je za 22,4 odsto.

Tek tokom poslednje nedelje počela je da pokazuje znake oporavka, uz optimistične prognoze američkih Federalnih rezervi i podizanje kamatnih stopa, piše Visual Capitalist.

U međuvremenu, investitori u robu su dočekali rekordne skokove i volatilnost, posebno u energetskom i poljoprivrednom sektoru. Sirova nafta je već porasla za 34,4 odsto u 2022. godini, zaključno sa 18. martom, nakon što je WTI sirova nafta dostigla maksimum od 129 dolara po barelu, a fond Invesco DB Agriculture koji prati pšenicu, kukuruz, soju i druge poljoprivredne proizvode porastao za 10,4 odsto od početka godine.

Dok su cene metala i energije u 2021. godini porasle, plemeniti metali poput zlata i srebra zaostajali su, beležeći negativne prinose za velike ulagače. Ali, prvo najava, a potom i realizacija podizanja kamatnih stopa u SAD, doveli su do povratka investitora sa spekulativnih sredstava u zlato.

Cena žutog metala porasla je u februaru za šest odsto, a onda 8. marta dostigla i novi istorijski rekord od 2.078,8 dolara po unci. U međuvremenu je došlo do korekcije, ali gledano u odnosu na prošlu godinu i dalje je u dobrom plusu.

Pošto je Rusija odsečena od trgovine sa SAD i drugim zapadnim zemljama, novi trgovinski sistem sa Kinom koji prvenstveno koristi poravnanje podržano zlatom, slično petrojuanu, cene zlata bi mogle da uzlete do novih maksimuma.

Nedugo nakon što su SAD najavile sankcije Rusiji zajedno sa Evropskom unijom i zemljama G7, Rusija je odmah odgovorila sveobuhvatnim zabranama izvoza protiv 48 različitih zemalja, uključujući SAD i EU.

Trenutno je Rusija jedan od najvećih izvoznika sirove nafte u svetu i izvozila je oko 4,7 miliona barela sirove nafte dnevno, za ukupnu vrednost izvoza od 110 milijardi dolara u 2021. godini.

Na kraju, cene osnovnih poljoprivrednih proizvoda, kao što su kukuruz i pšenica, takođe rastu od početka ukrajinskog rata, pošto Rusija i Ukrajina spadaju u najveće svetske izvoznike pšenice. Kao rezultat neizvesnosti oko ovog vitalnog poljoprivrednog izvoza, cene pšenice su naglo porasle za skoro 40 odsto u poslednja dva meseca, a Rusija je dolila ulje na vatru privremenom zabranom izvoza žitarica za bivše sovjetske republike. Ovi nemili događaji, s druge strane, čine je atraktivnom robom, u vidu fjučersa na međunarodnim robnim berzama.