Ograničenje brzine na 30 km/h u naseljenim mestima može imati i kontraefekat?

Ograničenje brzine vozila u gradovima od 50 km/h je nešto na šta su se vozači navikli, mada nisu retki primeri prekoračenja. A šta bi bilo kada bi se u naseljenim mestima u Srbiji najveća maksimalna brzina vozila ograničila na 30 km/h, kao u pojedinim delovima Pariza ili odnedavno Berlina? Da li bi to smanjilo broj poginulih na putu, zagađenje vazduha, gužve u saobraćaju?

Damir Okanović iz Agencije za bezbednost saobraćaja kaže za Biznis.rs da je nemoguće dovesti broj stradalih u saobraćajnim nesrećama na nulu, ma koliko da je mala brzina na putevima u gradu.

„Ima slučajeva kada i pri brzini vozila od pet ili deset kilometara na sat pešak pogine, recimo udari glavom o asfalt i taj udarac bude smrtonosan. Relevantna istraživanja su pokazala da je brzina od 50 km/h u naseljima prihvatljiva, a rizik smrtnog stradanja je prihvatljiv, kako god to zvučalo. Sa manjom brzinom on bi bio manji, ali ne bi bio isključen. Vreme putovanja bi se produžilo, možda bi se i zagađenje povećalo, ali to ne mogu da tvrdim. Generalno, može dovesti do rizičnijeg ponašanja pešaka“, objašnjava Okanović i dodaje da to može imati i kontraefekat.

„Zagovornici ograničenja brzine u naseljenim mestima na 30 km/h žele da u najvećoj mogućoj meri smanje smrtnost stradanja, odnosno teškog povređivanja pešaka, i zagovaraju to kao meru koja treba da demotiviše vozače da koriste motorna vozila u gradu, odnosno da koriste bicikle ili javni prevoz. Jedan od negativnih efekata takve mere to što bi se definitivno usporio saobraćaj i pešaci bi češće mogli da se usude da nepropisno ponašaju, to jest da tu propisanu brzinu za vozače dožive kao malu, pri kojoj vozač može uvek da zakoči, i da ih podstakne da češće prelaze ulicu u slučajevima kada je to zabranjeno – van pešačkog prelaza ili na crveno svetlo“, ističe naš sagovornik.

Osim kod škola, gde je maksimalna dozvoljena brzina vozila 30 km/h, u Beogradu na primer postoji još delova gde važi ova brzina. Naime, već godinama unazad Dorćol – Dušanova, Tadeuša Koćuščka, Dunavska i Dubrovačka proglašeni su za „zonu 30“.

„Ograničenje bi uticalo i psihološki na vozače. Sam put ukazuje na to kako bi vozač trebalo da se ponaša. Zamislite da na velikim bulevarima vozač vozi brzinom od 30 km/h? Ne postoje istraživanja na ovu temu, ali to bi sigurno uticalo na psihologiju vozača, pažnju, frustracije. Ovo pitanje je kompleksno i stručnjaci bi trebalo da se pozabave odgovorom“, ističe Okanović.

Pariz, Berlin, ko je sledeći?

Na većini ulica „Grada svetlosti“ ograničenje brzine od 30 km/h stupilo je na snagu 30. avgusta prošle godine. Još dok se govorilo da će vlasti u Parizu doneti ovakvu odluku, građani su negodovali, ali to nije uticalo na promenu. Skoro 60 odsto ulica u glavnom gradu Francuske obuhvaćeno je ovom merom. Pariz nije jedini, jer se u još nekim francuskim gradovima primenjuje ovo ograničenje.

Kada je u pitanju bezbednost saobraćaja u Berlinu, senatorka za životnu sredinu, mobilnost, zaštitu potrošača i klime Betina Jaraš (Bettina Jarasch) želi što više zona od 30 km/h, navodi se na berlinskom gradskom sajtu.

„Bezbednost saobraćaja je glavno pitanje u Berlinu u narednih nekoliko godina i pitanje kojim ćemo se sada baviti intenzivnije. Zahtev saveznoj vladi je da omogući lokalnim vlastima da same odluče gde su potrebna ograničenja brzine. Ako ne smanjimo broj automobila na putu i ​​ograničenje maksimalne brzine, nećemo moći da postignemo viziju ‘nule’. Ova vizija ima za cilj da broj poginulih u saobraćaju svede na nulu, ako je to moguće“, rekla je Jaraš.