Oko 100 inovatora dalo doprinos domaćim inovacijama

Više od 100 inovatora dalo je svoj doprinos inovacionom ekosistemu kroz 30 preporuka za kreiranje regionalnog programa podrške, uključivanje startapova u lance proizvođača i stimulisanje većeg učešća zaposlenih u inoviranju, u okviru programa Startech, saopštili su iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

Povodom kampanje Meseca inovacija, u okviru ovog projekta održani su okrugli stolovi u Nišu, Novom Sadu i Beogradu, gde su kroz dijaloge iznete preporuke za unapređenje ekosistema.

Takođe, kao deo Startech-a, unapređenju inovacionog sistema doprinele su i NALED-ove Analize stanja inovacija i procesa digitalne transformacije.

Saopšteno je da je jedna od ključnih prepreka za srpske inovatore finansiranje, pre svega, u ranoj fazi razvoja proizvoda ili usluga, a prema analizama budžetsko ulaganje Srbije u istraživanje i razvoj je od 0,89 odsto BDP-a dva i po puta niže u odnosu na prosek EU koji iznosi 2,19 odsto.

Privatni sektor učestvuse sa 0,36 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), što je polovina kada je reč o Evropskoj uniji.

Zbog toga, ali i nedovoljne informisanosti, devet od 10 inovatora u Srbiji samofinansira svoj inovativni proizvod ili uslugu, a čak 80 odsto njih ne aplicira za programe podrške, dok svega jedan odsto koristi alternativne izvore finansiranja.

Kao rešenje za ovaj problem učesnici okruglih stolova predložili su povećanje budžetskih ulaganja, veći broj raspoloživih fondova za finansiranje u ranoj fazi razvoja, pre svega kroz bespovratna sredstava, kao i veću ulogu države u smanjenju rizika investicije za alternativne izvore finansiranja kroz koinvestiranje ili garantne šeme.

Navedeno je da prostor za unapređenje postoji i na planu saradnje nauke i privrede, a podaci pokazuju da je istraživačka populacija u Srbiji duplo manja od proseka EU i primarno koncentrisana u visokom obrazovanju.

Privatni sektor angažuje svega dva odsto istraživača u Srbiji, dok isti sektor EU angažuje 46 odsto njih.

Stoga ne čudi podatak da je samo tri odsto biznis inovatora razvilo inovaciju u saradnji sa akademskom zajednicom.

Kako bi Srbija postala konkurentna razvijenim zemljama, preporuka je da se nagrade svi oblici akademske saradnje sa privredom, da se uvedu industrijski doktorati po uzoru na liderske zemlje u domenu inovacija, kao i kursevi tehnopreduzetništva na tehničkim fakultetima.

Iz NALED-a poručuju da bi inovacije bile održive, važno ih je zaštititi, što se, kako kažu, sudeći po podacima ne dešava često u Srbiji.

Nalazi analize pokazuju da je svega dva odsto inovatora u Srbiji apliciralo za patent, a da je broj prijavljenih patenata na milion stanovnika 50, odnosno skoro pet puta manji od proseka EU, koji iznosi 230 patenata.

Predlozi koji su prikupljeni u okviru Meseca inovacija ukazuju na to da treba kontinuirano edukovati sve aktere inovacionog ekosistema o važnosti intelektualne svojine i njene zaštite, kao i razviti modele internih pravilnika o pitanjima vezanim za intelektualnu svojinu, piše Tanjug.

Vodič za trasiranje daljeg pravca razvoja inovacionog ekosistema mogu biti zemlje koje zauzimaju vodeće pozicije na globalnim indeksima inovacija poput Singapura, Izraela ili Finske.

Direktor Odeljenja za preduzetništvo i investicije u NALED-u Dušan Vasiljević poručio je da Srbija može da nauči o važnosti obrazovanja koje bi iznedrilo inovatore, pre svega kroz ulaganje u obrazovanje i nastavni kadar, kao i komercijalizaciju naučnih rezultata i privlačenje talenata.

„Kad je reč o inovacionim politikama, opet se vraćamo na veće ulaganje u istraživanje i razvoj, ali i fokus na savremenim tehnologijama poput veštačke inteligencije, u industrijama koje imaju komparativnu prednost. Na kraju, važna je uloga javnog sektora koji u ovim zemljama služi kao primer inovatorima“, istakao je Vasiljević.

Iako je Mesec inovacija zvanično završen, na platformi za dijalog programa Startech do kraja godine je moguće ukazati na izazove i ponuditi rešenja.

Najbolji predlozi naći će se u Sivoj knjizi inovativnog i visokotehnološkog preduzetništva koju priprema NALED i koju će u narednim mesecima predstaviti javnosti, institucijama i Savetu za podsticanje razvoja digitalne ekonomije i inovacija.