Optimizam srpskih ugostitelja uprkos pandemiji

Pandemijska godina donela je krizu neverovatnih razmera, ekonomije širom sveta beleže istorijske gubitke. Zbog prirode restrikcija i epidemioloških mera najpogođeniji su sektori ugostiteljstva i turizma.

Iako su ugostitelji u Srbiji mahom bili primorani da zatvaraju svoje biznise, prema podacima bonitetne kuće CompanyWall u 2020, više je otvorenih nego zatvorenih ugostiteljskih objekata.

Najviše preduzetnika u 2020. registrovalo je sledeće delatnosti: restorani i pokretni ugostiteljski objekti, frizerski i kozmetički saloni, drumski prevoz tereta, održavanje i popravka motornih vozila, usluge pripremanja i posluživanja pića, računarsko programiranje, inženjerske delatnosti i tehničko savetovanje, postavljanje podnih i zidnih obloga.

„Ne iznenađuje me činjenica da je najviše novih preduzetnika registrovano u delatnosti restorana. Prošla godina je bila specifična i možemo samo da nagađamo zašto je situacija takva kakva je. Uz trgovinu, ova delatnost ima i najviše novoregistrovanih preduzetnika svake godine. Prošle  godine je u pojedinim delovima zemlje ‘cvetao’ turizam jer su bilе zatvorene granice“, kaže za Biznis.rs, Izabela Kiš iz Unije poslodavaca Srbije.

Uvek se nađe novca za kafu

Naša sagovornica smatra da za mnoge koji se odluče za preduzetništvo, da otvore kafiće i restorane, očigledno je da je to delatnost za koju procenjuju da će uvek imati mušterije.

„Da to može da bude dobitna kombinacija govore i vesti da se građani najviše žale da im u uslovima vanredne situacije najviše nedostaju kafići, klubovi, izlasci, provod. Mislim da i novootvoreni očekuju da će nakon smirivanja situacije ljudi jedva dočekati odlazak u ugostiteljske objekte“, objašnjava Kiš.

To najavljuju i  teoretičari, navodeći kao primer da je nakon velike epidemije španske groznice svet pohrlio u zabavu, provod.

„Mislim da se onima koji žele u privatni biznis otvaranje kafića eventualno restorana čini najjednostavnije. Nije potrebno neko specijalizovano znanje, relativno se lako nađe radna snaga za razliku od nekih proizvodnih delatnosti, gde poslodavci muku muče i moraju da ulažu u edukaciju  zaposlenih. Mislim da i naivno veruju da će im se uloženo lakše i brže vratiti“, navodi Izabela Kiš.

Situaciju iskoristile ketering kompanije

Krizne situacije su nekim preduzimljivim ljudima šansa za novi posao, pa gledaju kako da iskoriste priliku za neki poslovni poduhvat. Svedoci smo toga da je velika potražnja za gotovom kuvanom hranom.

„U Zrenjaninu je od početka pandemije sigurno otvoreno desetak novih keteringa i restorana koji pripremaju dnevne menije i dostavljaju hranu na kućnu adresu. Verujem da je tako i u drugim gradovima“, zaključuje naša sagovornica.

Taksisti i frizeri najčešće zatvarali firme u 2020.

U prošloj godini najviše preduzetnika koji su prestali sa radom je u delatnostima restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata, taksi prevoza, usluge pripremanja i posluživanja pića, konsultantskih aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem, frizerskih i kozmetičkih salona, trgovina na malo u nespecijalizovanim prodavnicama, pokazuju podaci kompanije CompanyWall.

Prema podacima Strukovnog udruženja taksi preduzetnika pad prometa taksista je oko 60 odsto.

Iako je frizerskim salonima trenutno dozvoljen rad do 20 časova, kao i rad vikendom, period oko i pre Nove godine kada uglavnom imaju dosta posla, a kada im je rad bio ograničen, napravio je ozbiljan minus u njihovoj kasi. Na sve to, većina fizerskih salona nije povećavala svoje cene usluga, prihodi su im smanjeni za 50 odsto, dok su troškovi zbog pandemije uvećani i do 20 odsto.