Pandemija ozbiljno ugrozila rad taksista, pad prometa viši od 60 odsto

Sve više građana zbog epidemije korona virusa izbegava javni prevoz, pa najviše za transport koriste svoja vozila. Među delatnostima koje su posledice pandemije najviše pogodile su i taksi prevoznici. Prema podacima kompanije CompanyWall u Srbiji je samo u prošloj godini sa radom prestalo više od hiljadu taksista.

„Prema podacima Strukovnog udruženja taksi preduzetnika pad prometa taksista je oko 60 odsto, ako ne i viši“, kaže za Biznis.rs predsednik ovog Udruženja, Vlado Bulatović.

Većina ljudi prema rečima našeg sagovornika u poslednje vreme koristi usluge taksi prevoza samo kada je neophodno, jer to sada za većinu ljudi predstavlja luksuz. Zbog pandemije ograničena su putovanja, tako da nema ni stranaca koji su punili kase taksistima.

„Poskupelo je i gorivo, a mi moramo da plaćamo sve troškove kao i pre. Primećujemo da je velika kriza i da ljudi nemaju novca za taksi usluge“, obajšnjava Bulatović.

Problemi taksista dodatno su se zakomplikovali posledicama pandemije, ali  ono što odavno nedostaje ovoj vrsti  prevoznika su rešenja za veliki broj neregularnih taksista, loša organizacija na nivou sistema, loša organizacija unutar taksi udruženja, kao i niska cena taksi usluge.

Kao jedno od rešenja problema taksista i uopšte uređenja funkcionisanja ove delatnosti objavljena je studija „Planiranje i projektovanje sistema taksi prevoza putnika u Beogradu za period 2020 – 2024“ koju je za Grad Beograd, kao naručioca, uradio Saobraćajni fakultet.

Izrada projekta trajala je 15 meseci, realizovao ga je tim sa Katedre za drumski i gradski transport Saobraćajnog fakulteta. Sprovedena su opsežna istraživanja i to sa 2.068 korisnika, 415 vozača, 15 eksperata, obuhvaćeno je više od 60 odsto aktivnih taksi vozila u sistemu i obrađena baza podataka taksi operatora sa više od 15 miliona zahteva za vožnju.

Analiza je pokazala da kod vozača postoje velika odstupanja u dužini radnog vremena. Ima onih koji dnevno rade samo dva do tri sata, dok su neki za volanom više od 12 časova. Prosečan broj vožnji je 9,61 vožnja po vozilu dnevno, srednja dužina vožnje je 5,73 kilometra, a prosečno trajanje 14,27 minuta.

Međutim, u praksi se pokazalo, navodi Bulatović, da je nemoguće da za 15 minuta pređete šest kilometara. Da bi taksi delatnost bila isplativa predviđeno je da taksista čiji automobil npr. vredi četiri hiljade evra u toku dana obavi od 11 do 14 vožnji kako bi isplatio osnovne troškove.

Studijom Saobraćajnog fakulteta utvrđeno je da je za minimum održivosti potrebno najmanje 11 prosečnih vožnji dnevno, koje trenutno realizuje oko 40 odsto vozača. Prevoznici bi bili u potpunosti održivi, i sa vozilima čija je nabavna vrednost do 20.000 evra, ukoliko bi ostvarili 14 ili više vožnji dnevno. Drugim rečima, potrebno je povećati efikasnost taksi prevoznika, što bi, uz dogovorene subvencije države u pogledu obnove voznog parka, doprinelo da sistem bude kvalitetniji i konkurentniji.

Predsednik udruženja SITAB smatra da nije realno da svaki taksista obavi toliko vožnji u toku dana, i da bi to značilo da mora da se radi svakog dana bez pauze i godišnjeg odmora.

„Da bi taksista obavio 11 ili 14 vožnji on mora da radi više od 12 sati dnevno. U saobraćajnim špicevima vožnje traju najmanje pola sata, tako da je potpuno nemoguće ispuniti ove predloge Studije“, kaže Bulatović.

Naš sagovornik navodi da je zato Udruženja SITAB poslalo svim nadležnim institucijama pitanja i predloge na koje još uvek nisu dobili odgovore.

„Studija nije objavila podatke o radnom vremenu, prosečnoj zaradi, a objavljeni podaci iz studije o broju vožnji, prosečnoj dužini vožnje, radnom vremenu od 365 dana bez iskazane satnice, jednostavno su nerealni“, objašnjavaVlado Bulatović.

Da bi se našlo rešenje za probleme taksista, sekretarijat za javni prevoz kao nadležna gradska institucija za upravljanje taksi sistemom Naručilac je studijsko-razvojnog projekta „Planiranje i projektovanje sistema taksi prevoza putnika u Beogradu za period 2020 – 2024“.

Sekretarjiat za javni prevoz kao i Saobraćajni fakultet otvoreni su za predloge i sugestije taksista i njihovih udruženja, kako bi se stvorio efikasniji sistem.

„Kako je studijsko-razvojni projekat prihvaćen od strane Sekretarijata za javni prevoz, isti je jedina meritorna institucija za implementaciju projekta i referentna tačka  za ispostavljanje predloga i sugestija. Imajući u vidu da je cilj stvaranje efikasnog i održivog taksi sistema svi pragmatični i argumentovani predlozi svih koji se bave ovom delatnošću su dobro došli“, kaže operativni menadžer projekta, Andrea Nađ.