Oracle iz Kragujevca može da poveže čitav region

Početak nedelje na domaćoj IT sceni obeležila je vest da su Vlada Srbije i američka kompanija Oracle potpisali Memorandum o razumevanju koji bi trebalo da omogući formiranje regionalnog data centra u sklopu nedavno završenog Državnog data centra u Kragujevcu.

Podsetimo, reč je o 14.000 kvadratnih metara opremljenih za najsavremenije data centre, vrednih približno 30 miliona evra. Reč je o jedinstvenom prostoru za ovaj deo Balkana, a država prepoznaje njegov potencijal za privlačenje velikih informacionih kompanija i pretvaranje Kragujevca u IT čvorište od regionalnog značaja.

Direktor Kancelarije za IT i eUpravu, Mihailo Jovanović i potpredsednik kompanije Oracle, Leopoldo Boado Lama, potpisali su Memorandum o razumevanju „na obostrano zadovoljstvo“, preneo je Tanjug. Međutim, šta tačno za našu zemlju, ali i američkog giganta – koji je prošle godine ostvario čistu dobit od devet milijardi dolara na globalnom nivou – znači potpisivanje Memoranduma, i šta su sledeći koraci?

Cloud iz Srbije za ceo Balkan

„Potpisivanje Memoranduma je značajno jer otvara mogućnost da Oracle otvori svoj data centar u Kragujevcu, koristeći infrastrukturu koju su napravili država, Kancelarija za IT i Data Cloud Technologies. Oracle trenutno ima 30 data centara na svetskoj mapi, i Kragujevac bi mogao da se nađe na toj listi, pored na primer, Frankfurta, Amsterdama ili velikih američkih gradova. U ovom trenutku Oracle nema nijedan data centar u bližem regionu, utoliko je ova priča značajnija, i to ne samo za Srbiju“, kaže za Biznis.rs generalni direktor kompanije Oracle za Srbiju i Crnu Goru, Vladimir Knežević.

Na pitanje kada bismo mogli da očekujemo dalje korake, odnosno i zvaničan ulazak američke kompanije u Državni data centar u Kragujevcu, naš sagovornik kaže da prvo sledi provera tehničkih i ekonomskih mogućnosti.

„S obzirom na to da je Vlada Srbije dosta investirala u digitalnu transformaciju i da je data centar izgrađen po najvišim mogućim standardima, nadamo se najboljem, te da ćemo potpisati i ugovor. Postoji obostrana volja da se to dogodi što pre, ali moraju da se ispoštuju procedure i standardi“, objašnjava Knežević, i dodaje da sa tehničke strane veliki broj servera i rack-ova mora da se pozicionira u data centru, jednom kad se potpiše ugovor.

Kada je reč o tehnološkim zahtevima, teško da će novonapravljena infrastruktura u skorije vreme biti u opasnosti da zastari. „U ovom delu Evrope to je najveći i najsavremeniji data centar, i nema razloga da ne ostane na tom nivou ako se oprema redovno ažurira. Država garantuje struju, bezbednost, hlađenje i sam prostor“, kaže Knežević.

No, po svemu ostalom, u pitanju bi svakako bio jedinstveni Oracle data centar sa kompanijinom opremom i sistemima, koji zapravo funkcioniše na tri sloja, nudeći usluge na nivou infrastrukture, platforme i samih aplikacija. Dakle, krajnji korisnici – kompanije iz privatnog ili javnog sektora, i podjednako mala ili velika preduzeća – mogu prema svojim potrebama da zakupe samo infrastrukturu i na njoj razvijaju sopstvena rešenja, ili pak da se odluče i za Oracle-ovu platformu ili gotovu poslovnu aplikaciju. 

„Oracle je cloud kompanija, što znači da svoje usluge i rešenja pruža i iz svojih udaljenih data centara, a korisnici im pristupaju putem interneta. To je u međuvremenu postao standard za sve velike IT kompanije. Tradicionalni IT koji se pokretao iz korisnikovog data centra se prebacuje u velike data centre koji su najčešće u vlasništvu velikih vendorskih kuća – postoji jedna centralna tačka i koristite usluge koje plaćate onoliko koliko potrošite na mesečnom, kvartalnom ili godišnjem nivou“, objašnjava direktor Oracle za Srbiju i Crnu Goru.

Prema njegovim rečima, taj koncept je još uvek svež kada su u pitanju domaće kompanije. Nema ih toliko puno koje su svoje poslovanje prebacile u cloud.

„Korisnici ne prelaze tako lako na cloud ne zato što se plaše iz bezbednosnih razloga – ona je na vrhunskom nivou – već zbog toga gde se nalaze sami podaci. Mnogi bi više želeli da su serveri sa podacima kod njih u zemlji ili barem blizu. I zbog potencijalne latencije, bolje je da je data centar udaljen stotinak, a ne nekoliko hiljada kilometara. Kragujevac je zato zgodna lokacija i za ne-EU zemlje iz okruženja, i to pogotovu u svetlu inicijative Open Balkan, pa čak i za EU članice koje su blizu (Bugarska, Rumunija)“, kaže Knežević, i zaključuje da nijedna od velikih svetskih IT kompanija još nije pozicionirala svoj data centar u Srbiji, pa je i zbog toga ovo potencijalno veliki korak.