Otvaranje kompanija u ofšor zonama je legitimno, srpske firme iznele više od milijardu evra

U iščekivanju informacija koje će otkriti „Pandora papiri“, istraživački rad međunarodne grupe koji je prikupio Konzorcijum istraživačkih novinara iz Vašingtona u najvećoj globalnoj istrazi do sada o bogatstvu svetskih moćnika i javnih ličnosti, postavlja se pitanje kako će to uticati na poslovni svet u našem okruženju.

„Obično se kroz ekskluzivnost insistira da će se ovakvim istraživanjima otkriti mnogo“, kaže za Biznis.rs ekonomista Milan Kovačević, stručnjak za strana ulaganja. On iznosi mišljenje da ima dosta pojedinaca sa ovih prostora koji imaju otvorene ofšor kompanije u poreskim rajevima.

Prema podacima Narodne banke Srbije, srpske firme su tokom prošle godine utrošile 1,06 milijardi evra na plaćanja prema državama u ofšor zoni. To je za 22,6 odsto manje u odnosu na godinu pre. Za prvih šest meseci 2021. domaće firme ostvarile su platni promet ka ofšor zonama u vrednosti od 472,2 miliona evra.

Postoje različite ideje na kojima se insistira kada se aktiviraju teme poreskih rajeva. Razvijene zemlje, iz kojih je i najviše kompanija u ofšor zonama, pretenduju da one budu krajnja destinacija plaćanja poreza. Zato i pokušavaju da na sve moguće načine ovakav vid poslovanja predstave kao nešto nezakonito. S druge strane, postoji apsolutno ispravna namera da se internacionalnim dogovorima utvrdi pranje novca, odnosno sumnjive transakcije koje nisu prikazane u poslovnim knjigama.

Insistira se na definiciji poreskog raja da je to mogućnost da kompanije pod preferencijalnim uslovima imaju mogućnost plaćanja poreza. Eurostat je objavio 40 lokacija za koje se smatra da su ofšor destinacije, a među njima je i Hong Kong, koji sada važi za jednu od najpopularnijih zona poreskog raja.

„Na nekim destinacijama nije potrebno ni da račun firme bude otvoren u toj zemlji, a nije potrebno ni da se vode poslovne knjige, samim tim se ne može ući u trag poslovanju i ne mogu se naplatiti porezi“, ističe Kovačević.

Otvaranje kompanija u ofšor zonama je sasvim legitimno i tako će biti i u budućnosti, navodi Kovačević, jer svaka država ima svoj interes i pravo da uredi zakone prema preduzećima koja posluju u toj zemlji. Naš sagovornik podseća da, recimo u bilateralnim sporazumima zemalja, postoje odluke koje se odnose na izbegavanje dvostrukog oporezivanja.

„Zanatski primer korišćenja mogućnosti ofšor zona je slučaj kada hoćete da prodate kompaniju i ne platite porez na kapitalnu dobit“, kaže Kovačević.

Na pitanje da li je kod nas potrebno da pojedinac prijavi da ima kompaniju u ofšor zoni Kovačević odgovara:

„Bilo je dosta pokušaja da se kod nas registruje krajnji vlasnik. Taj registar i sad postoji. Znači, ne bi trebalo da bude smetnje da se utvrdi da li neko ima kompaniju u Panami ili nekom drugom poreskom raju. Dovoljno je da nadležni zatraže i dobiju dokument sa tražene destinacije o krajnjem vlasniku. Takav registar postoji i on je obaveza“, zaključuje Kovačević.

„Pandora papire“ čini skoro 12 miliona procurelih dokumenata koji otkrivaju sakrivena bogatstva, izbegavanje poreza i u nekim slučajevima pranje novca nekih od najmoćnijih i najbogatijih ljudi na svetu.