Otvaranje rudnika u Australiji u suprotnosti sa klimatskom politikom

Predloženi projekti u vezi sa izgradnjom cevovoda u rudnicima uglja u Australiji, drugom najvećem izvozniku ovog fosilnog goriva, dovode u pitanje obećanje države da preduzme odlučnije korake u borbi protiv klimatskih promena.

Federalna vlada ove države razmatra 29 aplikacija za otvaranje novih i proširivanje postojećih rudnika koji bi, ukoliko njihovi kapaciteti budu potpuno iskorišćeni, proizvodili više od 250 miliona tona godišnje i emitovali gotovo 17 milijardi tona ugljen-dioksida, navodi se u studiji koju je objavlia klimatska organizacija Move Beyond Coal. To je više od polovine količine globalnih emisija u 2021. godini, piše Bloomberg.

Budućnost australijskog izvoza uglja vrednog 63 milijarde dolara stvara dilemu premijeru Entoni Albaneze (Anthony Albanese), koji je počeo da vrši dužnost u maju sa obećanjem da će popraviti niske rezultate klimatskih akcija. Iako je od tada njegova administracija donela pooštrila politiku u vezi sa ciljevima za smanjenje emisija, Albaneze je signalizirao da će podržati razvoj novih projekata u vezi sa gasom i ugljem, uprkos globalnoj ekonomskoj krizi zbog koje se kupci bore za energente koje ova zemlja izvozi i proizvođači beleže ogromne profite.

Globalna proizvodnja električne energije iz uglja prošle godine je porasla za oko 8,5 odsto, na više od 9.600 teravat-sati, što je prvo povećanje od 2018. godine, pokazuju podaci koje je prikupio BloombergNEF. Klimatske organizacije istakle su zabrinutost zbog potencijalnih efekata koje bi vraćanje na najprljavije fosilno gorivo moglo da ima kada su u pitanju napori da se smanje emisije ugljenika.

Albanezeova administracija navodi kako se Australija ponovo bavi klimatskim pitanjima, ali revidira sve te aplikacije za otvaranje novih rudnika uglja, kaže portparol organizacije Move Beyond Coal Fahimah Badrulišam (Fahimah Badrulhisham).

“Ne možemo da dozvolimo da u 2022. počne iskopavanje u novim rudnicima”, dodaje on.

Ministri trenutno nisu u pravnoj obavezi da razmotre efekte koje će otvaranje novih rudnika imati na klimu. S duge strane, u martu su aktivisti pokušali, bezuspešno, da blokiraju predlog rudnika Whitehaven Coal u vezi sa projektovanim emisijama ove kompanije. Članovi Zelene partije Australije i proklimatski orjentisani samostalni zakonodavci zahtevali su da se pooštre postojeći ekoliški zakoni.

Rudarski giganti uključujući BHP, Glenvore i Peabody Energy nalaze se među proizvođačima sa projektima čije odobrenje australijska vlada trenutno razmatra. Kompanije BHP i Mitsubishi predložile su projekat koji se tiče Blackwater South rudnika metalurškog (koksnog) uglja u Kvinslandu sa zahtevom za dozvole koje će pokriti 90 godina. To znači da bi ovaj rudnik bio odgovoran za 1,98 milijardi tona emisija, procenjuju iz Move Beyond Coal.

Rudnik termalnog i metalurškog uglja Valeria u vlasništvu kompanije Glencore, tražio je dozvole za 35 godina, a za to vreme će emitovati 1,39 milijardi tona ugljen-dioksida.

Oslobađanje 17 milijardi tona ugljen-dioksida iz svih rudnika koji čekaju na odobrenje imalo bi četiri odsto udela u preostalom svetskom “karbonskom budžetu” od 420 miliona tona, odnosno tačke u kojoj globalno zagrevanje od 1,5 stepeni postaje najverovatniji scenario, navode iz organizacije Global Carbon Project.