Pacijentima u Srbiji dostupno svega osam odsto inovativnih lekova

Dostupnost inovativnih lekova u Republici Srbiji najmanja je u Evropi, ukazuju podaci najnovijeg istraživanja koje je sprovela Evropska federacija farmaceutske industrije i nacionalnih asocijacija (EFPIA).

Pacijentima u Srbiji je dostupno svega osam odsto inovativnih lekova koji su registrovani u Evropskoj uniji, navodi se u saopštenju.

Uprkos učinjenom napretku u poslednjih nekoliko godina u smislu nekoliko proširenja liste inovativnim lekovima i činjenici da je država, a pre svega Republički fond za zdravstveno osiguranje prepoznao značaj uvođenja lekova koji poboljšavaju ishode lečenja, zaostatak za Evropom je još uvek ogroman i dodatno raste.

Primera radi, osiguranicima u Hrvatskoj dostupno je tri puta više, u Rumuniji tri i po puta više, a u Bugarskoj čak četiri puta više inovativnih lekova. Razlog leži u najmanjem ulaganju u lekove u našoj zemlji bilo da posmatramo po glavi stanovnika ili kao procenat ukupnih državnih troškova za zdravstvo.

Sa 112 evra po glavi stanovnika daleko smo od Bosne i Hercegovine (161 EUR), Bugarske (180 EUR), Hrvatske (223 EUR). Istovremeno, na lekove odlazi samo 18 odsto ukupnog budžeta zdravstva, dok je taj procenat 22 odsto u Hrvatskoj, 23 procenta u Makedoniji, 29 odsto u Bugarskoj i 34 procenta u Bosni i Hercegovini.

Sa druge strane postoji direktna korelacija između državnog ulaganja u lekove i zdravstvenih ishoda. Veće ulaganje u inovativne terapije poboljšava ishode lečenja čime se ne poboljšava samo zdravstveno stanje pacijenta već se smanjuju drugi troškovi u zdravstvenom sistemu ali i čitavoj zajednici.

Osnovni zdravstveni pokazatelji u Republici Srbiji nisu dobri: opšta smrtnost je u 2019. godini iznosila 14,6 na hiljadu stanovnika dok je evropski prosek iste godine bio 10,8. Prosečan ljudski vek u Srbiji iznosi 74,2 godine dok je u najrazvijenijim zemljama EU 82 godine.

Proizvođači inovativnih lekova razgovaraju sa Vladom Srbijom i RFZO kako bi se pronašlo rešenje da se jaz u dostupnosti najefikasnijih terapija što više smanji. To je moguće jedino kontinuiranim ulaganjem u ulazak inovativnih lekova na pozitivnu listu, uz povećanje predvidljivosti tog procesa kroz definisanje unapred određenih termina obnavljanja liste inovativnim lekovima makar jedanput godišnje kao što je to slučaj u drugim zemljama regiona i Evrope.

Procene pokazuju da je potrebno minimalno ulaganje od 50 miliona evra godišnje kako bi najvažnije inovativne terapije postale dostupne našim osiguranicima, što bi moglo da dovede do vidljivog poboljšanja osnovnih zdravstvenih indikatora i smanjenja zaostatka u odnosu na region i Evropu.

U ovom trenutku na ulazak na pozitivnu listu čeka više od 80 inovativnih lekova za koje je procenjen trošak prve godine bar 25 milijardi dinara.