Da li će se nestašica antibiotika iz Nemačke preliti i na Srbiju?

U Nemačkoj je sve teže doći do antibiotika za decu, čak i u bolnicama. “Kada odjednom nema antibiotika ili lekova za rak, to je već signal za uzbunu”, rekao je direktor Nemačkog udruženja bolnica Gerald Gas (Gerald Gaß).

Klinike širom Nemačke pokušavaju da nabave lekove, ali su već preopterećene zbog zastoja u isporukama. Pojedini pedijatri svoje najmlađe pacijente već upućuju na klinike, jer antibiotika u ambulantama nema ili isporuke kasne, dodaje Gas.

Zbog toga što se tržište lekova Srbije uglavnom snabdeva uvozom iz zemalja Zapadne Evrope, postoji bojazan da će i kod nas doći do nestašice lekova.

Predsednik Udruženja pacijenata Srbije Savo Pilipović za Biznis.rs kaže da, prema njegovim saznanjima, koja su zasnovana na informacijama u proteklih nekoliko nedelja, nestašice lekova u Srbiji nema.

“Svi se kunu da je u Srbiji neće ni biti. Prema rečima domaćih farmakologa, ne bi trebalo da bude nikakvih nestašica. Nisam stopostotno siguran u to, ali za sada stvarno nema nikakvih problema. Mi smo toliko malo tržište da je za svet potpuno beznačajno šta se dešava kod nas što se tiče lekova – to je naša sreća u ovom trenutku, inače je nesreća”, kaže Pilipović.

Iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) navode da je već neko vreme, počev od pojave korona virusa, a zatim dodatno i sa situacijom u Ukrajini, redovno snabdevanje lekovima postalo jedno od najznačajnijih pitanja za svaku državu.

“Jedan od glavnih fokusa RFZO i države Srbije svakako jeste da obezbedi stabilno i kontinuirano snabdevanje lekovima, bez obzira na okolnosti u svetu. Aktivno pratimo promene na tržištu lekova, u stalnoj smo komunikaciji sa proizvođačima, njihovim centralama, dobavljačima, udruženjima proizvođača lekova, kako bismo mogli da preduzimamo pravovremene aktivnosti i imamo blagovremeno informacije. Takođe, prate se lageri proizvođača, dobavljača i zdravstvenih ustanova”, ističu iz RFZO.

Takođe, naši sagovornici napominju da je domaće tržište kontinuirano i sigurno snabdeveno lekovima, te nema nikakvog razloga za paniku.

“Nestašica lekova na tržištu je nešto što se uvek može javiti i nije specifično samo za Srbiju. Uzrok tome nije nedostatak finansijskih sredstava, već može biti posledica dešavanja na globalnom nivou kao što su problemi u samoj proizvodnji, kvalitetu ili količini aktivne supstance…”, kažu iz RFZO i dodaju da u takvim slučajevima uvek postoje paralele tih medikamenata ili druge jačine leka, ili se radi o nekoliko dana kašnjenja u uvozu/distribuciji leka od strane dobavljača.

Ali, zdravstvene ustanove imaju zalihe, pa osigurana lica ne treba da brinu za svoje terapije.

“Na primer, svi već znamo da je krajem prošle godine i početkom ove bilo problema u proizvodnji sirupa Sinacilin, ali je to nadoknađeno obezbeđivanjem većih količina drugih penicilinskih sirupa, pa su pacijenti u svakom trenutku mogli da dobiju adekvatnu terapiju”, kažu iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Selidba proizvodnje u Aziju jedan od glavnih izazova

Problem sa nestašicom lekova u Nemačkoj naš sagovornik, predsednik Udruženja pacijenata Srbije Savo Pilipović, objašnjava premeštanjem proizvodnje u Aziju.

“Da bi više zarađivale kompanije su svoju proizvodnju iz Nemačke pre nekoliko godina premestile u Indiju i Kinu, gde su plaćali jeftinu radnu snagu umesto da daju skupe dnevnice radnicima u svojoj zemlji. Onda je došlo do pandemije, pa do rata u Ukrajini, što je dovelo do poremećaja u lancima snabdevanja, kao i transportu sirovina koje su potrebne za pravljenje medikamenata”, navodi Pilipović.

On kaže da je uglavnom došlo do nestašice starih lekova, pretežno antibiotika za decu, koji koštaju na primer oko jedan evro.

“Sa poskupljenjem transporta iz Indije i Kine, kao i zbog rata u Ukrajini, transport je došao bezmalo na cenu leka. Onda po toj ceni više lekovi ne mogu da se proizvode. Nemačka ne može da naloži svojim farmaceutskim kompanijama da rade sa gubicima, kao što je to Srbija nekad mogla”, smatra Pilipović i dodaje da se problem u Nemačkoj polako rešava vraćanjem proizvodnje sirovina u zemlju.

“Tako se očekuje da neće biti neke velike drame, a mi možemo samo da se nadamo da se ta situacija neće preliti i na naše tržište”, ističe predsednik Udruženja pacijenata Srbije.

Kada je reč o ceni lekova, on smatra da su cene takozvanih osnovnih lekova izuzetno niske.

“U odnosu na neke delove sveta u Srbiji su generički lekovi zaista jeftini. To su lekovi koje stalno trošimo, poput analgetika, antibiotika, baktrim… Ono što jeste bio problem prethodnih nekoliko godina nije bila zapadna Evropa već Indija, iz koje su ljudi donosili razne lekove. Tamo su bili jeftiniji, ali kada ih uzmete ne znate šta ste kupili”, zaključuje predsednik Udruženja pacijenata Srbije Savo Pilipović.