Pad akcija nakon Pauelovog govora na sastanku centralnih bankara

Vrednost akcija na berzi u Njujorku naglo je pala u petak nakon što je predsedavajući Fed-a Džerom Pauel (Jerome Powell) najavio nastavak restriktivne monetarne politike američke centralne banke, u cilju „obnavljanje stabilnosti cena“.

Na simpozijumu američkih centralnih bankara Jackson Hole, Pauel je naveo da istorija upozorava na opasnost od preranog popuštanja (monetarne) politike.

Tehnološki berzanski indeks Nasdaq najviše je oslabio, za 3,9 odsto, a S&P 500 za 3,3 procenta, što je najveći dnevni pad vrednosti od sredine juna za oba indeksa. Industrijski Dow Jones indeks izgubio je 1.000 poena, ili tri odsto, a za sva tri glavna indeksa na Wall Streetu je zajedničko što su pali na najniži nivo u poslednje četiri nedelje, prenosi Yahoo Finance.

Panevropski indeks akcija Stoxx 600 takođe je oslabio, za 1,7 procenata. Pad američkih akcija u petak bio je širok i obuhvatio je 99 odsto kompanija izlistanih u okviru S&P 500 indeksa. Svaki veliki sektor zabeležio je minus, a najviše je izgubio tehnološki sektor. Akcije Amazona oslabile su oko 4,8 odsto.

Analitičari ocenjuju da je Pauelov govor snažno potvrdio nameru Feda da dovoljno pooštri politiku da inflaciju svede na ciljanu vrednost (do dva odsto) i da je zadrži na tom nivou, sa što manje štete po američku ekonomiju. Prema ponašanju tržišta prethodnih dana proizilazi da su investitori očekivali upravo takvu poruku šefa Fed-a, budući da je inflacija u SAD najviša u poslednje četiri decenije.

Nastavak oštre politike Feda znači da je dalje povećanje kamatnih stopa izvesno. Pre Pauelovog govora investitori su bili podeljeni oko toga da li će Fed na sastanku u septembru odlučiti da kamatne stope poveća za 0,5 ili za 0,75 odsto, kao što je to učinio u julu. Sada posle Jackson Hole skupa bankara, preovladalo je mišljenje da će se ići na povećanje za 0,75 odsto, odnosno 75 baznih poena.

Zvaničnici Feda najavili su da će pri donošenju predstojećih političkih odluka biti vođeni ekonomskim podacima od sastanka do sastanka, a prema dosadašnjim očitavanjima podataka o ekonomskoj aktivnosti nema nagoveštaja da bi centralna banka mogla uskoro da krene putem ublažavanja monetarne politike. Iako je u julu izgledalo da je došlo do izvesnog popuštanja cenovnih pritisaka, to je nedovoljno da bi Fed promenio smer.

Od poslednjeg sastanka Komiteta Fed-a za otvoreno tržište (FOMC) u julu, pojavili su se ohrabrujući znakovi da inflacija popušta. Indeks potrošačkih cena u julu bio je 8,5 odsto viši na godišnjem nivou, posle 9,1 odsto u junu. Fedov preferirani merač inflacije, indeks cena rashoda za ličnu potrošnju, pokazao je godišnji rast od 6,3 odsto u julu, posle junskih 6,8 odsto. Pauel je međutim istakao da jedan mesec ne čini trend, kao i da su potrebne više kamatne stope, sporiji rast i mekši uslovi na tržištu rada da bi se smanjila inflacija, prenosi USA Today.

Pre sastanka FOMC-a 20. i 21. septembra, Fed će dobiti podatke za avgust. Vrednost indeksa potrošačkih cena u avgustu biće objavljen 13. septembra, a mesečni izveštaj o zaposlenosti 2. septembra. Budući da se očekuje dalje povećanje kamatnih stopa, potrošačima se savetuje da otplate što više dugova po kreditima sa visokim kamatama pre nego što one porastu još više. Investitori bi trebalo da se pripreme na niže prinose na tradicionalne akcije i obveznice, jer su efekti povećanja kamatnih stopa i usporavanja ekonomije pogodili profit kompanija.

Nakon poslednjeg povećanja kamatnih stopa u julu, za 0,75 odsto, kamate su porasle na nivo između 2,25 i 2,5 odsto. Prethodno je u junu Fed podigao kamatne stope takođe za 0,75 odsto, prvi put od 1994. godine. Eksperti ocenjuju da posle Pauelovog govora u petak nije najvažnije za koliko će Fed podići kamatne stope u septembru, već da će to i ubuduće činiti bez oklevanja. Prema ranijim ocenama nekih analitičara, Fed će verovatno težiti podizanju kamata na oko pet odsto, ali je samo pitanje kojom brzinom će to učiniti.