Pad berzanskih indeksa na američkim tržištima

Wall Street je u ponedeljak zabeležio pad berzanskih indeksa jer je intenzitet trgovanja podstaknut podatkom o slabljenju inflatornih pritisaka u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) splasnuo.

Dow Jones je izgubio 0,63 odsto vrednosti, pa je sada na nivou od 33.536 bodova, dok je S&P 500 skliznuo 0,89 odsto, na 3.957 bodova, a Nasdaq indeks 1,12 odsto, na 11.196 bodova, prenosi agencija Mina, pozivajući se na SEEbiz.

Nakon snažnog rasta u poslednja dva dana prošle nedelje, tržište se u ponedeljak smirilo, a indeksi izgubili deo dobitaka.

Ovo je delimično posledica upozorenja guvernera američke centralne banke Kristofera Valera (Christopher Waller) da je tržište preterano reagovalo na samo jedan podatak i da će biti potreban niz izveštaja o slabljenju inflacije kako bi Federalne rezerve (Fed) “sklonile nogu s kočnice”.

„Tržišta bi sada trebalo da se koncentrišu na krajnju instancu kada je u pitanju povećanje kamata, ne na tempo svakog povećanja, a ta krajnja tačka verovatno je još dosta udaljena”, poručio je Valer.

Prošle nedelje podatak o usporavanju inflacije u SAD 8,2 u septembru na 7,7 odsto u oktobru na godišnjem podstakao je snažan rast cena deonica na američki, ali i drugim velikim svetskim berzama.

Međutim, euforija je splasnula jer se očekuje dalje povećanje kamata centralnih banaka, premda sporijim tempom nego do sada.

Početkom novembra Fed je povećao ključne kamate za 0,75 procentnih poena, a analitičari očekuju da će u decembru doći do usporavanja tempa na 0,5 procentnih poena.

Međutim, važnije je pitanje na kom nivou će biti kamate na kraju ciklusa zaoštravanja monetarne politike – na 4,75 ili pet odsto.

Trenutno se ključne kamate kreću u rasponu od 3,75 do četiri odsto, najvišem nivou od početka 2008. godine.

Na evropskim berzama cene akcija su porasle. Londonski FTSE indeks beleži rast od 0,92 odsto, na 7.385 bodova, dok je frankfurtski DAX porastao 0,62 odsto, na 14.313 bodova, a pariski CAC 0,22 odsto, na 6.609 bodova.