Pad cena nafte na međunarodnim tržištima prema 122 dolara

Cene nafte pale su na međunarodnim tržištima prema 122 dolara, zbog ponovnog uvođenja strogih mera suzbijanja Covida-19 u Kini i visoke inflacije u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD).

Na londonskom tržištu u petak cena barela je pala 90 centi u odnosu na prethodno zatvaranje, na 122,17 dolara. U Njujorku se barelom trgovalo po 84 centa nižoj ceni, od 120,67 dolara, prenosi Mina.

“U prepodnevnoj trgovini raspoloženje na tržištima obeležila je zabrinutost za snabdevanje zbog najave štrajka naftnih radnika u Norveškoj, koji bi mogao da smanji proizvodnju”, upozorilo je Norveško udruženje za naftu i gas (NOG).

Oko 845 zaposlenih, od njih ukupno 7.500 na platformama na pučini, planira da štrajkuje od nedelje ukoliko propadnu godišnji pregovori s poslodavcima o platama.

Trgovce brine i smanjena proizvodnja na libijskom polju Sarir nakon što su luke Ras Lanuf i Es Sider zatvorene, a naoružana grupa zapretila da će zatvoriti i luku Hariga, prema svedočenju dvojice naftnih inženjera s tog polja.

Povratak iranske nafte na tržišta našao se istovremeno pod znakom pitanja, budući da su pogoršani izgledi za dogovor o iranskom nuklearnom programu, a time i za ukidanje američkih sankcija iranskom energetskom sektoru.

Pažnja se preusmerila na kineske mere suzbijanja Covida-19. Početkom sedmice vlasti su ukinule zaključavanje u Pekingu i Šangaju, da bi u četvrtak ponovo uvele ograničenja u delovima Šangaja, koji je najavio i masovno testiranje miliona građana.

Trgovce brine zaključavanje u Kini, jer ometa ekonomsku aktivnost i trgovinu i koči potražnju za naftom.

„Cene su ponovo pale u Aziji pod pritiskom straha od usporavanja u Kini, nakon najave masovnog testiranja na covid u Šangaju ovog vikenda“, rekao je Džefri Halej (Jeffrey Halley) iz OANDA-e.

Trgovci su podatak o snažnom padu kineskog uvoza sirove nafte u maju, za gotovo 12 odsto na godišnjem nivou, počeli da gledaju iz drugačije perspektive.

„To ne znači da potražnja za naftom raste. Kina je verovatno postupila oportunistički, kupujući sirovu naftu iz Rusije po znatno nižoj ceni od onih na globalnim tržištima, kako bi obnovila zalihe“, rekao je analitičar Commerzbanka Karsten Frič (Carsten Fritsch).

Cene je pritisnuo i izveštaj američkog Ministarstva rada, prema kome je rast potrošačkih cena ubrzao u maju, uz skok cena benzina na rekordan nivo i ubrzani rast cena usluga.

Podatak navodi na zaključak da bi američka centralna banka, federalne rezerve (FED), mogla još više da podigne ključne kamatne stope kako bi obuzdala inflaciju.

Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEC) objavila je u odvojenom izveštaju da je cena barela korpe nafte njenih članica u četvrtak iznosila 123,21 dolara, što znači da je porasla 1,67 dolara u odnosu na prethodni trgovinski dan.