Pad dohotka za stanovnike EU ako se uvede embargo na ruske energente

Jake tarife na nivou Evropske unije za uvoz energenata iz Rusije mogle bi se pokazati kao efikasnije od direktne zabrane uvoza, čak i potpuni embargo na rusku naftu i gas imao bi ograničene posledice po većinu zemalja, kaže se u analizi Saveta za ekonomske analize pri kabinetu francuskog premijera.

Naime, otkrivena tela civila u Ukrajini u delovima zemlje iz kojih su se nedavno povukle ruske snage pojačala su pritisak na EU da uvede strože sankcije Rusiji. Iako bi za mnoge privrede EU embargo bio „podnošljiv“, cena toga bila bi različita, a najpogođenije bi bile Litvanija, Bugarska, Finska i Češka, navodi francuski Savet, prenosi B92.

„Tarife bi omogućile manjim, ali i najizloženijim zemljama da sačuvaju pristup određenom delu ruskog uvoznog gasa, dok bi veće i manje izložene zemlje koje imaju mogućnosti da ga zamene potpuno ukinule uvoz“, navodi se u studiji Saveta.

Na primer, tarifa od 40 odsto umanjila bi uticaj embarga na najizloženije zemlje na četvrtinu ili trećinu efekta potpunog embarga.

Baltičke zemlje i Poljska zalažu se za potpuni prestanak uvoza energenata iz Rusije, dok Nemačka okleva da to učini.

Savet za ekonomsku analizu ukazuje na to da bi potpuna zabrana uvoza u proseku izazvala pad bruto nacionalnog dohotka od 0,2 do 0,3 odsto, što iznosi oko 100 evra po stanovniku, piše B92 pozivajući se na Reuters.

U Nemačkoj, najvećoj privredi EU, udarac koji bi bruto nacionalni dohodak morao podneti iznosi od 0,3 do čak tri odsto, navodi Savet.

Francuska je druga po veličini privredna sila u bloku, a bila bi najmanje pogođena embargom uz pad privrede od 0,15 do 0,3 odsto jer je manje zavisna od uvoza iz Rusije.