Pad prihoda Rusije od izvoza nafte i gasa 38 odsto

Prihodi Rusije od izvoza nafte i gasa pali su u januaru za 38 odsto na 18,5 milijardi dolara usled zapadnih sankcija i gornje granice cena, koju su uveli zemlje EU i G7. U istom periodu 2022. godine prihodi Rusije iznosili su 30 milijardi dolara, navedeno je u izveštaju Međunarodne agencije za energiju (IEA).

Prema rečima izvršnog direktora IEA Fatiha Birola, zapadne mere protiv ruskog izvoza energenata postigle su cilj stabilizacije tržišta nafte i smanjenja prihoda Rusije, prenosi Komersant. „Očekujemo da će pad prihoda od nafte i gasa biti oštriji u narednim mesecima. Pad prihoda srednjoročno će biti još veći zbog nedostatka pristupa tehnologiji i investicijama“, ocenio je Birol.

Embargo na rusku naftu stupio je na snagu 5. decembra prošle godine, kada je određena gornja granica cene nafte iz Rusije na 60 dolara po barelu. Od 5. februara 2023. godine na snazi je i evropski embargo na ruske naftne derivate. Da bi „obnovila tržišne odnose“, Rusija je 10. februara objavila planove za smanjenje proizvodnje nafte u martu za 500.000 barela dnevno.

Prema proceni Helsinškog centra za istraživanje energije i čistog vazduha, ograničenje cene nafte košta Rusiju 172 miliona dolara dnevno. Kao rezultat pada cene ruske nafte Ural, ruski budžetski deficit u januaru iznosio je oko 24 milijarde dolara. Ruske naftne kompanije povećale su u februaru prosečnu dnevnu proizvodnju nafte za oko dva odsto u odnosu na januar.

Ministarstvo finansija Rusije saopštilo je u sredu da je prosečna cena nafte marke Ural u februaru iznosila 49,56 dolara po barelu, prenosi Russia Today. Prosečna cena iste nafte u januaru bila je 49,48 dolara za barel. Ranije je prvi zamenik ministra energetike Pavel Sorokin rekao da Rusija ne planira da prodaje naftu po bilo kojoj ceni samo zbog obima prodaje.