Pametni uređaji: Skupe „igračke“ koje trzaju na našu privatnost

Moderna kuća nije samo energetski efikasna, ona je i digitalna. „Smart“ uređaji, međutim, višestruko su skuplji od regularnih, a put do kompletno inteligentnog doma kakve gledamo na filmovima može biti težak više desetina hiljada evra.

Kućne poslove smo ne tako davno obavljali ručno, uz asistenciju kućnih aparata i alatki. Mini revolucije se u tehnološkom svetu dešavaju jako brzo, a uređaji su uz radare, senzore, kamere i internet pristup postali dovoljno moćni da nam umnogome odlakšaju svakodnevne obaveze.

Prema analizi koju je napravila švedska istraživačka agencija Berg Insight, broj pametnih domova u Evropi i Severnoj Americi prešao je 102 miliona u 2020. godini.

Neki od najpopularnijih kućnih proizvoda su smart sijalice, termostati, bezbednosne kamere, sigurnosne brave na vratima, slušalice i zvučnici. Mogućnosti za povećanje „inteligencije“ mesta stanovanja raznim napravama su nesagledive.

Šta nas posmatra kad mislimo da smo sami?

Svaki komfor ima svoju cenu i teško ga je dostići na nivou opšte populacije. Uz nove tehnologije, pak, nije samo novčanik na udaru.

„Pametni uređaji će neosporno poboljšati naše živote, zato sam i ja prvu pametnu utičnicu kupio još 2014. godine. Svakako mi je korisno što mogu da uključim grejanje ili hlađenje sat ili dva pre nego što dođem kući. Lepo je i to što mogu da vidim šta se dešava u mom domu, čak i kada sam van Srbije. Ali, ako ja mogu da vidim šta se dešava u mojoj kući, to i neko drugi može da vidi“, izjavio je za Biznis.rs Nenad Bumbić iz Udruženja Zaštitnik potrošača.

On je istakao da je u Sjedinjenim Amerićkim Državama bilo dosta primera špijunaže, kada su lopovi pametne uređaje koristili da saznaju kada je kuća prazna. Kao najveći problem postavlja se pitanje privatnosti i sposobnost ljudi da zaštite svoje interese.

Pametni uređaji – glupa kupovina

Kao najbolje primere ugrožavanja privatnosti Bumbić je naveo Amazonov govorni uređaj za digitalnu asistenciju u kući.

„Alexa uvek osluškuje šta radimo, kako bi nam pomogla u pravom trenutku, tako bar kažu. Zgodno je što u svakom trenutku možete da naručite nešto preko Amazona. Ako kažete recimo: ‘Alexa, treba mi toalet papir’.  Alexa će Vam ponuditi toalet papir određenog brenda i pitati Vas da li je to u redu“, naveo je Bumbić.

Većina nas će, dodaje on, prihvatiti prvi ponuđeni brend, koji uređaj nije ponudio kao najbolji, već zato što Amazon najviše na njemu zarađuje.

„Isto, Alexu možete pitati i kako da uklonite neku mrlju, a ona će Vas posavetovati i ponuditi da kupite neko sredstvo. Da li mislite da će Vam ponuditi najbolje rešenje za Vas? Naravno da ne, ponudila Vam je rešenje koje je najbolje za Amazon. Alexa baš i ne radi u našem interesu“, istakao je Bumbić.  

Prema njegovim rečima, koliko je tehnologija napredovala ilustruje slučaj jedne žene, kojoj je pametan uređaj ponudio opremu za bebe pre nego što je njen muž znao da je trudna. 

„Zamislite kako je muž reagovao kada je od pametnog uređaja saznao da je njegova supruga trudna! To se desilo 2012. godine, a od onda je tehnologija napredovala znatno. Problem je što mi ne znamo koje sve informacije o nama imaju proizvođači pametnih uređaja i kome ih prosleđuju“, upozorio je naš sagovornik. 

Smart TV jeftiniji u SAD nego u Srbiji

Bumbić iz Udruženja Zaštitnik potrošača navodi interesantne podatke o ceni smart televizora, koji su mnogo jeftiniji u SAD u poređenju sa Srbijom. Razlog za to je što TV uređaji prikupljaju i prodaju informacije o korisniku.

„Proizvođači dobijaju nadoknade od kompanija koje žele da instaliraju softver na Vašem televizoru. To je još 2018. godine postao glavni izvor zarade proizvođača koji televizore prodaju u SAD. Zato i možete televizore da kupite ispod cene proizvodnje“, rekao je Bumbić.

Malo srpsko tržište još nisu pogodili svi problemi

Koje informacije pametni uređaji o korisnicima mogu da prikupljaju, koriste i prosleđuju trećim stranama, u mnogim državama još nije zakonom uređeno. Kako je Bumbić objasnio, korporacije koriste to što do kraja nije regulisano pitanje rada pametnih uređaja i privatnosti.

„Za nas je sreća što smo malo tržište, a srpski govori mali broj osoba. Još nismo izloženi svim nedostacima pametnih uređaja, već uglavnom prednostima. Zato ima šanse da, pre nego što i našim domovima zavladaju pametni uređaji, SAD i EU razviju zakonodavstvo koje mi posle možemo da prepišemo“, naveo je Bumbić.

On dodaje da koliko su u SAD rašireni pametni uređaji dokazuje podatak da više od 90 odsto domaćinstava ima neki pametan uređaj, a blizu 70 odsto sistem sa glasovnim komandama, kao što su Amazon Alexa ili Google Home.

„Znači da par kompanija već osluškuje šta se dešava u 70 odsto domaćinstava u SAD. Kolike su mogućnosti zloupotrebe tolike količine informacija?“, pita se Bumbić.