Pandemija i rat u Ukrajini poljuljali domaću prehrambenu nezavisnost, ali je nisu ugrozili

Procene Međunarodnog monetarnog fonda ukazuju da se svet suočava sa najvećom nestašicom hrane, odnosno da ovaj problem direktno pogađa 345 miliona ljudi, saopštile su Ujedinjene nacije.

Pandemija, rat u Ukrajini, suša, usporeni lanci snabdevanja i sve skuplja proizvodnja jesu poljuljali, ali ne i ugrozili domaći prehrambeni suverenitet, piše RTS, i dodaje da žitarica, mesa, ulja, krompira, jabuke i šljive imamo više nego što trošimo.

„Na našu sreću još uvek imamo selo koje jeste u problemima, ali gde živi oko 40 odsto stanovništva, i u najkriznijim godinama, dakle, da bi se obezbedila prehrambena sigurnost, selo je najveći amortizer“, kaže agroekonomista Milan Prostran i dodaje da je ulaganje u male i mlade poljoprivrednike nova strategija Evropske unije za proizvednju veće količine hrane u zdravijoj životnoj sredini.

Aleksandar Bogunović iz Privredne komore Srbije kaže da ako je svetska kriza, to samo znači da će cene tih namirnica u inostranstvu biti više pa će u skladu sa tim i naši poljoprivrednici i naši prerađivači moći da zarade više prodajući taj višak koji ovde ostvaruju.

„Ukoliko ona bude ovde ograničenja, cena će moći da kompenzuju eventualno te razlike ograničene cene na domaćem tržištu kroz, recimo, ekstraprofit koji bi eventualno mogli da ostvare izvozom te robe na drugo tržište“, objašnjava Bogunović.

Dr Vlado Kovačević sa Instituta za ekonomiku poljoprivrede ističe da ukoliko bi bilo sprečavanja izvoza, poljoprivrednici bi imali niže cene i samim tim ne bi mogli da investiraju, to jest manje bi mogli da investiraju tako da bi to osetili već u sledećim godinama.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je izjavio da pored primamljivih ponuda iz inostranstva za otkup naših zaliha, hranu moramo da čuvamo za sebe. On je upozorio da u svetu posle rata za energente dolazi i „rat za hranu“, piše RTS.