Pandemija ostavlja za sobom tone medicinskog otpada

Pandemija korona virusa traje već drugu godinu, a preseliće se i u narednu, i osim zdravstvenih izazova koje nosi sa sobom ispostavilo se da iza sebe ostavlja i ogromne količine medicinskog otpada. Procenjeno je da se u Srbiji generiše oko 5.000 tona medicinskog otpada, od čega je 20 odsto opasan otpad koji ne nastaje samo u medicinskim ustanovama ili institutima, već se generiše i u kućnim uslovima kod hroničnih bolesnika.

Kao jednu od najopasnijih praksi panelisti foruma ’Kuda ide otpad od kovida’ ocenili su mešanje sa komunalnim otpadom, sa kojim u dodir dolaze radnici Gradske čistoće i sakupljači sekundarnih sirovina.

„Nažalost, mislim da nas korona kriza nije promenila. Možda smo tokom prva dva meseca pandemije kao društvo i građani počeli da vodimo malo više računa o svim vrstama otpada, globalno je planeta bila nešto čistija i to smo mogli da vidimo i na društvenim mrežama. Imali smo mnogo pitanja u ministarstvu u vezi sa upravljanjem medicinskim otpadom, posebno kod Covid pacijenata koji su bili na kućnom lečenju. Nakon završetka prošlogodišnjeg zatvaranja sve je nastavljeno po starom, ako ne i gore. Smatramo da je povećana produkcija medicinskog i farmaceutskog otpada, ali da je zbrinjavanje tog otpada daleko neefikasnije, jer su mnoge zdravstvene ustanove dale sebi za pravo da takav otpad odlažu u kontejnere za komunalni otpad, odnosno da to čine bez prethodnog postupka (tretmana)“, izjavila je Mirjana Todorović iz Ministarstva zaštite životne sredine.

Kako je naveo nekadašnji direktor Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu i profesor u penziji Visoke strukovne škole dr Slobodan Tošović, uticaj pandemije se vidi, ali će sistemsko rešenje uslediti tek kada ona prođe.

„Situacija nije idealna, ali nije ni takva da treba praviti paniku, jer ima institucija i dokumenata koji su urađeni specijalno za ovu situaciju, za korona virus. U tome je učestvovala i Agencija za zaštitu životne sredine i Institut zа јаvnо zdrаvljе Srbiје ’Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut’, kao referentna ustanova. Takođe, iz resornog ministarstva je izašao dokument koji nije preporučio nego je tražio od zdravstvenih ustanova koje se bave tretmanom otpada (centralna mesta za tretman), da ne primaju otpad od Covid pacijenata ukoliko nisu same Covid ustanove. Za Beograd znam da se uglavnom poštuje, znam da Batut koji radi i na tržištu, za druge, više ne prima takav otpad“, objasnio je profesor Tošović.

On je dodao da je tu i Razvojni program Ujedinjenih nacija (UNDP), kada je u pitanju upravljanje pandemijom, koji je inicirao izradu plana upravljanja otpadom i napravio određeno uputstvo.

„Sav otpad se deli na opasan, neopasan i inertan. Medicinski otpad, sada je to medicinski i farmaceutski po novom pravilniku, može biti i opasan i neopasan. Neopasan je sličan komunalnom – može da ide u crne kese i na deponiju, dok opasan mora da se posebno selektuje, zatim pakuje, obeležava, ide unutrašnjim transportom, skladišti određeno vreme (u bolnici ne sme da stoji više od tri dana ukoliko je temperatura viša od 15 stepeni Celzijusa, odnosno sedam dana ako su temperature niže), i odatle se ili tretira na mestu nastanka ili na mestu gde može da se tretira. Dakle, opasan otpad nije više od 10 do 12 odsto ukupnog otpada u zdravstvenim ustanovama“, naglasio je dr Tošović.

Ukupnu količinu otpada nije teško izračunati, smatra on, ukoliko znamo da ima 42.000 bolničkih kreveta u Srbiji, i ako se prihvati da se po jednom krevetu generiše kilogram i po otpada.

„To može u nekim delovima sveta da bude manje ili u nekim drugim čak i pet do šest kilograma. A ako računamo i čaršave i sve što ulazi u otpad kad su infektivni bolesnici u pitanju, uzimajući u obzir i popunjenost kapaciteta u srpskom zdravstvu, to je negde od 70 do 80 odsto i tako dobijamo ukupnu količinu. Mi dolazimo tako do nekih 50.000 tona i taj broj nije onaj o kojem govorimo, jer nije sav opasan otpad isti. Infektivni otpad je u porastu, ali imamo smanjenje nekog drugog, usled manjeg broja poseta ordinacijama. Opasan Covid otpad nije samo infektivni koji smo mi rešili, nego postoje i neke druge vrste – farmaceutski, hemijski, radioaktivni, cito-toksični, sudovi pod pritiskom… Infektivni u Srbiji zauzima oko 30 do 40 procenata ukupnog otpada, ali je najveći problem opterećenost kapaciteta u situacijama kao što je pandemija“, obrazložio je profesor.

Direktor kompanije za upravljanje medicinskim otpadom Remondis Medison iz Zrenjanina, Bojan Sudarev, smatra da je ovo zapravo prva prilika da se maksimalno istestira implementirani sistem zbrinjavanja infektivnog otpada u Srbiji.

„Ovaj sistem je implementiran je uz pomoć Evropske unije od 2009. do 2011. godine i on je bio orijentisan za zbrinjavanje infektivnog otpada u državnom sektoru. Taj sistem je i dalje živ i funkcioniše, aktivan je. Mogu sa sigurnošću da tvrdim da je prošao najteži period. Kapaciteti su na maksimumu, kvalitet zbrinjavanja i kvalitet tretmana u samim ustanovama je u suštini jednak kao i u većini zemalja EU, s tim da se u Srbiji tretmanom otpada bave bolnice koje mogu da se bave tretmanom infektivnog otpada, ali samo nastalog unutar ustanove“, naglasio je Sudarev.

Prema njegovim rečima, u Srbiji druge ustanove zdravstvene unose opasan otpad u svoja dvorišta radi tretmana, što je u nekom vidu problematično, jer dolazi do povećanog rizika za sve ono što se nalazi unutar bolnice.

„Ministarstvo zaštite životne sredine izdalo je na početku pandemije jedno uputstvo gde je savetovalo da zdravstvene ustanove ne unose tuđ otpad u svoja dvorišta. To se ignorisalo, a i danas se ignoriše“, istakao je direktor kompanije Remondis Medison.

Moderator foruma, Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije (PKS), napomenuo je da se ostalo na početku što se tiče tretiranja pomenutog otpada, te da osim upućenih poruka od strane institucija nije postignuto postavljanje javne infrastrukture za upravljanje i sakupljanje medicinskog otpada.

„Tu govorimo i o sistemu aerodroma, javnih ustanova, bolnica, dečjih obdaništa… Maske, rukavice i ostalo, čim su bile u dodiru sa zaraženim spadaju u opasan infektivni otpad. Ne možemo da budemo zadovoljni da smo pokazali veliku društvenu odgovornost, veliku solidarnost sa onima koji to kasnije zbrinjavaju. Danas se suočavamo sa tim da ćemo prema svim predviđanjima u budućnosti imati generisanje klimatskih i zdravstvenih kriza, i u tom celom procesu moramo biti dovoljno pametni da se ovim tokom otpada – i medicinskog, a i farmaceutskog posebno, pozabavimo. Nama su zelene pijace postale apoteke sa prodajom robe i lekova sa isteklim rokom upotrebe, da ne pominjem njihovo mešanje sa komunalnim otpadom“, ocenio je Mitrović.

Kada je reč o zakonskoj regulativi, Mirjana Todorović iz Ministarstva zaštite životne sredine istakla je da je ona ’sasvim jasna’ – da je upravljanje medicinskim otpadom propisano Zakonom o upravljanju otpadom iz koga proilazi i Pravilnik o upravljanju medicinskim otpadom.

„U njima je navedeno na koji se način medicinski otpad u zdravstvenim ustanovama sakuplja, na koji način se takva vrsta otpada transportuje, skladišti, pod kojim uslovima, u kakvoj opremi i na koji način su preporučene vrste tretmana. Sve to je preuzeto iz okvirne direktive Evropske zajednice, kao i svih preporuka Svetske zdravstvene organizacije (SZO), koja je već decenijama uključena u tu delatnost upravljanja medicinskim i farmaceutskim otpadom. Ipak, većina onih koji bi trebalo ne poštuju ovu obavezu, dok primarna selekcija u zdravstvu donekle postoji, ali je problem što u ministarstvu postoji svega 10 inspektora koji su nadležni za kontrolu i nadzor opasnog otpada“, otkrila je ona.