Da li je neophodna hitnost postupka za projekte od strateškog značaja

Pravnici i aktivisti tvrde da se izmenama Zakona o eksproprijaciji relativizuje privatna svojina

EkologijaLifestyleSrbijaU fokusuVestiZdravlje

24.11.2021 17:46 Autor: Julijana Vincan 1

Pravnici i aktivisti tvrde da se izmenama Zakona o eksproprijaciji relativizuje privatna svojina Pravnici i aktivisti tvrde da se izmenama Zakona o eksproprijaciji relativizuje privatna svojina
Predstavnici više ekoloških udruženja predali su u utorak Skupštini Srbije zahteve kojima se traži povlačenje izmena i dopuna Zakona o eksproprijaciji. Kako za Biznis.rs... Pravnici i aktivisti tvrde da se izmenama Zakona o eksproprijaciji relativizuje privatna svojina

Predstavnici više ekoloških udruženja predali su u utorak Skupštini Srbije zahteve kojima se traži povlačenje izmena i dopuna Zakona o eksproprijaciji.

Kako za Biznis.rs kaže Marija Alimpić iz udruženja ‘Zaštitimo Jadar i Rađevinu’, izmena Zakona o eksproprijaciji je, uz izmene Zakona o referendumu i Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, trenutno jedna od veoma aktuelnih i spornih izmena propisa koje su u najavi.

„Najvažnija izmena u predloženom zakonu jeste hitna eksproprijacija za potrebe projekata od strateškog značaja za Republiku Srbiju. Ako imamo u vidu da se radi o stranim ‘ulaganjima’, najčešće privatnih kompanija, jasno je da predložena izmena ima za cilj da olakša i ubrza proces otimanja privatne svojine od građana Republike Srbije, a za potrebe pomenutih kompanija, što nikako nije i ne može biti javni interes“, smatra naša sagovornica.

Ona je podsetila da Ustav Republike Srbije u članu 58. garantuje mirno uživanje svojine, što je, prema njenom mišljenju, u potpunoj koliziji sa predloženim izmenama Zakona. 

Građani, kako smatra naša sagovornica, nisu bili pravovremeno i adekvatno obavešteni o planiranim izmenama zakona, čime im je onemogućeno zakonom zagarantovano pravo učešća u demokratskim procesima.

Rio Tinto zgrada
Foto: Unsplash.com

„Koalicija za održivo rudarstvo u Srbiji i Udruženje ‘Zaštitimo Jadar i Rađevinu’ podneli su 3. marta Ustavnu inicijativu za stavljanje van snage predloženih izmena Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, njegovo povlačenje iz procedure i ponovno razmatranje uz zahtev da se od ovakvog zakona odustane. Između ostalog, ukoliko bi se novi Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima usvojio, to bi omogućilo proglašavanje javnog interesa i otkup zemljišta kroz eksproprijaciju za izgradnju infrastrukture za privatne kompanije. Dakle, jasno je da bi se novim Zakonom o eksproprijaciji omogućilo uvođenje novog Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, na štetu građana i samim tim Republike Srbije“, obrazložila je Marija Alimpić.

Prema njenom mišljenju, Zakon o eksproprijaciji, zatim Zakon o rudarstvu i njegove izmene, kao i Zakon o referendumu trebalo bi staviti van snage.

Šta je sve iz pravnog ugla problematično u samom Zakonu?

Kako je u razgovoru za Biznis.rs obrazložio advokat Sreten Đorđević, u najavljenim izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji prvo je problematično što postupak po zakonu postaje hitan, što je jedan izuzetak od pravila koji je do sada nezabeležen u pravnoj praksi Srbije.

„Kada se utvrdi javni interes, onda nadležni opštinski organ dostavlja vlasniku nepokretnosti predlog za eksproprijaciju, pri čemu je vlasnik dužan da se o predlogu izjasni u roku od maksimalno pet radnih dana. To je problematično zato što kroz pet radnih dana taj vlasnik, koji može da bude i zemljoradnik koji nema četiri razreda osnovne škole, niti može da se upozna sa samim zahtevom, niti može u to vreme da nađe advokata, niti advokat može za tako kratko vreme da se upozna sa predmetom, da zatraži uvid opštinskog organa, da mu opštinski organ izda na uvid kompletne spise predmeta, pa da na osnovu svega toga on sedne i napravi podnesak kojim će se izjasniti. Pet radnih dana je jedan inkvizitorni rok koji bolje i da ne postoji, jer je on potpuno nedelotvoran“, smatra naš sagovornik.

Foto: Pixabay.com
Foto: Pixabay.com

U tom roku, kako kaže, advokat ne može da pripremi većinu podnesaka koje priprema za sud ili druge državne organe, zbog čega su ti rokovi u drugim postupcima mnogo duži.

„Ako vlasnik nepokretnosti i dostavi neke primedbe i ako je tu priložio razne dokaze, opet nadležni državni organ ima diskreciono ovlašćenje da odluči o tome da li će na osnovu tih predloga zakazati dodatno ročište za javnu raspravu, a ako to uradi, radi u roku od tri dana, što je opet nezamislivo. I kada istekne taj dodatni rok od tri dana, dakle ukupno osam, onda istog dana donosi rešenje o eksproprijaciji, a najkasnije u roku od 15 dana od isteka tog osmog dana. To je za nas pravnike nezamislivo kratko trajanje jednog upravnog postupka u kome zapravo stranci ne stoji na raspolaganju apsolutno nikakva pravna zaštita, već je to samo jedan dekor, samo jedna simulacija postupka“, naglasio je Đorđević.

On je napomenuo da se pomenutim zakonom uvodi nešto što predstavlja diskreciono pravo Vlade Republike Srbije da utvrđuje javni interes u stvarima u kojima javni interes nikada do sada nije mogao biti utvrđivan – a to je da utvrdi javni interes kada privatne kompanije žele, radi ostvarivanja dobiti, da vrše privrednu delatnost na teritoriji Republike Srbije.

„Neophodan uslov je da postoji međunarodni sporazum, gde je i Republika Srbija jedna od potpisnica istog. To je opasno zato što diskriminiše domaće privrednike pre svega. Zašto bi javni interes bio utvrđivan samo ako se radi o stranim privatnim kompanijama, a ne i domaćim? Kada vi na taj način kršite odredbe Ustava o ljudskom pravu prve generacije – pravo na imovinu, pravo na mirno uživanje doma i porodice, kršite član jedan u vezi sa protokolom jedan Evropske konvencije o ljudskim pravima koja govori o zaštiti imovine, jer jedan privatni interes stavljate iznad drugog privatnog interesa, tako što taj jedan privatni interes definišete kao javni interes“, upozorio je advokat.

To je, kako kaže, nedopustivo jer potpuno urušava pravni sistem, sistem vladavine prava i sistem privatne svojine, koja se na ovaj način potpuno relativizuje i prelazi u sistem prava korišćenja do momenta kada se nekom stranom investitoru, koji sa Vladom Srbije zaključi neki međunarodni sporazum, ne dopadne vaša imovina.

Privremeni zastupnik umesto naslednika

Postoji jedna odredba u kojoj se navodi da, kada vlasnik imovine premine, nadležni državni organ može njegovoj imovini da postavi privremenog zastupnika, koji tu imovinu zastupa u postupku eksproprijacije.

„U Zakonu to stoji, ugrubo rečeno, da kada ne može da se utvrdi pretpostavljeni vlasnik, budući vlasnik ili sukcesor, onda nadležni državni organ postavi privremenog punomoćnika toj imovini i onda bez problema sprovede postupak eksproprijacije. To je protivzakonito i protivustavno zato što po našem zakonu o nasleđivanju, a to je univerzalno pravo, i tako je verovatno u svim razvijenijim demokratskim državama sveta, u momentu smrti ostavioca – vlasnika imovine, ta imovina prelazi na naslednika. Ne postoji mogući pretpostavljeni ili sličan naslednik. Naslednikom se postaje u momentu smrti vašeg pravnog prethodnika“, naglasio je naš sagovornik.

„Ona vam tada u jednom prekom upravnom postupku, kao preki sud, bude eksproprisana i oduzeta uz neku naknadu. Treća stvar je institut privremenog zauzimanja, privremene okupacije nepokretnosti i pre eksproprijacije, koji je nekada mogao da traje tri godine, a sada može da traje šest godina. Kada vam neko na šest godina privremeno okupira vaše nepokretnosti, vi suštinski gubite te nepokretnosti. Vi ostajete vlasnik na papiru, ali više nemate nikakve ingerencije nad svojom imovinom. Tu imovinu ne možete da koristite, niti da je opterećujete, ne možete sa njom da raspolažete – ne možete ništa da uradite praktično, što se na papiru vodi da je vaše, a zapravo je tuđe“, istakao je Đorđević.

Prema njegovim rečima, u delu zakona se pravi jedan prazan prostor oko donošenja naslednog rešenja, kojim se zapravo samo konstatuje ko je taj naslednik, a on je već poznat u momentu smrti ostavioca.

„I tu se sada pravi konstrukcija po kojoj se toj imovini postavlja privremeni punomoćnik, gde su zloupotrebe ogromne i neograničene, bez znanja budućih naslednika, koji mogu da budu u Australiji, Francuskoj, Sjedinjenim Američkim Državama, itd. Ta imovina odlazi, a da oni ne znaju da je sproveden postupak eksproprijacije. Ovaj zakon uvodi zapravo institut prekog eksproprijacionog suda koji na najdrastičniji mogući način krši ljudska prava građana Srbije isključivo u korist investitora, i to stranih investitora“, smatra Đorđević.

Dodao je da tu ne govori o izgradnji bolnica, obdaništa, puteva, već o tome da u Srbiji trenutno postoji oko 150 istražnih područja u kojima se vrše geološka istraživanja, od kojih svako obuhvata do 100 kilometara kvadratnih.

„Kada to pomnožite sa 150 područja, videćete kolika je površina trenutno ugrožena budućim rudarskim aktivnostima. Ako uzmete u obzir da svako od tih područja naseljava po 10.000 do 15.000, a negde i na stotine hiljada stanovnika, shvatićete da je u ovoj državi samo zbog budućih rudarskih ambicija ugroženo verovatno milion do dva miliona ljudi. A više ne postoji nikakva kontrola, nikakva mogućnost kontrole postupka eksproprijacije, jer je ona najveći mogući vid zadiranja u imovinska prava ljudi. Zato je to ustavna kategorija. Ovo će uništiti i ovako narušenu pravnu sigurnost u Srbiji, i ona će bespovratno na ko zna koji rok biti potpuno uništena“, ocenio je advokat.

  • Tina

    24.11.2021 #1 Author

    Takav predloga Zakona je nedopustiv

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...