Počeli pregovori o minimalnoj ceni rada, čemu mogu da se nadaju zaposleni?

Pregovori o minimalnoj ceni rada za 2022. godinu počeli su danas. Na prvom sastanku Socijalno-ekonomskog saveta za pregovaračkim stolom našli su se predstavnici države, sindikata i poslodavaca. I dok ministar finansija Siniša Mali najavljuje da će minimalac sledeće godine sigurno biti iznad 35.000 dinara, sindikati ne odustaju od toga da on mora da bude izjednačen sa minimalnom potrošačkom korpom, dok poslodavaci poručuju da je povećanje izvodljivo jedino uz rasterećenje privrede, odnosno dažbina koje se plaćaju po osnovu zarada.  

Da pregovori nisu proizvoljna igra brojki i da se zasnivaju na otprilike šest parametara – od ekonomskih, poput kretanja BDP-a, zaposlenosti, produktivnosti, nivoa inflacije, pa do socijalnih, koji se tiču minimalne potrošačke korpe, za Biznis.rs potvrđuje profesor Fakulteta političkih nauka i predsednik UGS „Nezavisnost“ Zoran Stojiljković.

“Mi smo pre tri godine postigli dogovor na Socijalno-ekonomskom savetu da u tom roku minimalna zarada treba da dostigne makar minimalnu potrošačku korpu, koja je sada 39.000 dinara. Taj rok je sada istekao i mi nemamo drugu mogućnost, nego da tražimo to povećanje ispod kog nećemo ići”, ističe Stojiljković i ocenjuje da je ta suma za preživljavanje, a ne prostojan život.

Kako navodi, ovaj iznos je na nivou od 60 vrednosti prosečne plate u Srbiji, dok je minimalna potrošačka korpa sa već vrlo pristojnom puzajućom inflacijom i cenama čija je ponuda neelastična, te ukoliko ljudi nemaju novca ne mogu baš lako da je se odreknu, kao što je slučaj sa luksuznom potrošnjom.

“Minimalna zarada po zakonu je incidentna situacija koja traje šest meseci kada poslodavac nije u zavidnoj situaciji. Minimalac u Srbiji prima oko 350.000, 400.000 ljudi. To je petina ili čak i više od petine svih zaposlenih”, navodi naš sagovornik.  

Kada je reč o poslodavcima, Stojiljković objašnjava da oni ne mogu da budu naročito osetljivi na zahteve sindikata i zaposlenih i da povećanje nivoa minimalne zarade vezuju za kompenzaciju i podizanje neoporezivog dela zarade.

“Nije normalno da su kod nas proporcionalno najviše opterećene minimalne zarade i ako povećate neoporezivi deo zarada onda taj rad činite nešto jeftinijim za poslodavce”, zaključuje naš sagovornik.

Poslodavci u pregovorima oprezni

Poslodavci u Srbiji smatraju da treba povećati minimalnu zaradu za narednu godinu, ali smatraju da u tom procesu treba biti vrlo oprezan jer minimalac treba povećati za onoliko koliko se predviđa rast privrednih aktivnosti u narednoj godini, objašnjava za naš portal počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.

“Naš polazni osnov je da povećanje ne bi smelo da bude veće od pet do šest odsto jer je to neka realnost za povećanje bruto domaćeg proizvoda naredne godine. S tim što imamo određene rezerve s obzirom da pandemija nije prestala i da će i dalje sigurno imati određeni nivo negativnih posledica na privredu“, navodi Atanacković.

Kada je reč o predlozima sa kojima su prethodnih nedelja izlazi predstavnici države i sindikata, on se nada da će postići konsenzus.

“U velikoj meri svi su se izjasnili. Teško ćemo se negde naći sa sindikatima, a što se tiče predloga vlade, mi se zalažemo za iznos ispod tog nivoa. Otprilike, njihov predlog je povećanje za nekih 9,5 odsto, to je suviše prema našem mišljenju, ali ukoliko vlada, sa druge strane, rastereti privredu u onom iznosu za koliko predlaže povećanje minimalne zarade, verovatno ćemo to da prihvatimo“, ističe naš sagovornik.

Prvi sastanak bez dogovora

Kao što se i očekivalo, prvi tehnički sastanak o minimalnoj ceni rada završen je bez dogovora jer su i poslodavci i sindikati ostali pri svojim ranije iznetim stavovima, dok se predstavnici Ministarstva finansija nisu izjašnjavali.

Sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović rekao je Tanjugu posle sastanka da ne veruje da će se poslodavci i sindikati približiti dogovoru i da će verovatno, kao i do sada, država morati da da konačni sud.

„Nakon prvog sastanka, kao što je i očekivano, svi su ostali pri nekim svojim stavovima. Poslodavci su ostali pri tome da povećanje treba da bude onoliko koliko privreda može da izdrži, oko šest odsto. Ministarstvo finansija se još nije izjasnilo o minimalnoj ceni rada“, rekao je Mihajlović.

Naredni sastanak dogovoren je za ponedeljak, 23. avgusta. Ukoliko se tokom pregovora ne postigne saglasnost, vrednost minimalne zarade odrediće Vlada Srbije i konačan ishod biće poznat 15. septembra.