Počinje primena Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu

Pod lupom svi građani koji su imovinu stekli na nezakonit način

AnalizaIzdvajamoPoreziPreduzetnikSrbijaU fokusuVesti

12.3.2021 12:30 Autor: Marija Jovanović 5

Pod lupom svi građani koji su imovinu stekli na nezakonit način Pod lupom svi građani koji su imovinu stekli na nezakonit način
Dugo najavljivan Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu koji je usvojen 29. februara prošle godine, danas počinje sa primenom. Pod lupom zakona... Pod lupom svi građani koji su imovinu stekli na nezakonit način

Dugo najavljivan Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu koji je usvojen 29. februara prošle godine, danas počinje sa primenom. Pod lupom zakona biće ona lica kod kojih je najveća nesrazmera između zakonitih prihoda i rashoda, a vrlo važna novina je poseban porez na imovinu za koju građani ne mogu da dokažu da je stečena na zakonit način.

 “Najznačajnija karakteristika ovog zakona je da će se porez plaćati po stopi od 75 odsto. Ovako visoke poreske stope nisu uobičajene, ali nisu nepoznate ni u svetskoj praksi za tzv. vanredne poreze. Porez će biti obračunavan ukoliko se dokaže da je građanin u period od najduže tri uzastopne godine stekao imovinu u vrednosti većoj od 150.000 evra za koju ne može da dokaže da je stečena na zakonit način”, kaže za Biznis.rs Aleksandar Vasić, poslovni savetnik i član upravnog odbora Udruženja poreskih savetnika Srbije.

Kako navodi, iako su i raniji poreski propisi omogućavali oporezivanje dohotka građana primenom unakrsne provere imovine, ti propisi u praksi nisu primenjivani.

Čekić, dokumenta i vaga tas
Foto: Pexels.com

“Kada bude počelo sprovođenje zakona, bićemo u prilici da vidimo koliki je kapacitet državne administracije da njime obuhvati sve ili bar najveći broj građana koji su sticali imovinu na nezakonit način. Suština svakog poreskog zakona jeste da bude pravedan i da se jednako odnosi na sve”, ističe Vasić.  

Postupak provere na Poreskoj upravi

Na pitanje na osnovu čega će se pokretati postupak provere imovine, naš sagovornik objašnjava da je zakon predvideo da će postupci započinjati na osnovu analize rizika koju donosi Poreska uprava. To suštinski znači da se od neke grupe mora krenuti, i to bi trebalo da budu one grupe za koje se na osnovu podataka bude utvrdilo da imaju najveće uvećanje imovine, a nesrazmerno manje plaćen porez na redovne prihode.

“Zakon je najavljivan i pripreman dugo, a po svom sadržaju je jedan od najkraćih, mada suštinska pitanja će biti regulisana aktom vlade, što nije dobar manir države, jer najbitnija pitanja, kao što su način i postupak utvrđivanja vrednosti imovine i prihoda nisu u samom zakonu, pa se ni javnost ni stručnjaci o ovom pitanjima nisu mogli izjasniti”, naglašava Vasić.

Nema zastarevanja

Kako objašnjava naš sagovornik, jedna od najvažnijih novina ovog zakona je da se na utvrđivanje poreza ne primenjuju opšti principi zastarevanja prava na utvrđivanje poreza, tako da je namera zakonodavca bila da se ovim zakonom oporezuju i oni koji su imovinu na nezakonit način stekli i mnogo ranije.

“Da li će u krajnjem ovo biti i primenjeno, videćemo kada postupci budu okončani. Kada govorimo o ovom zakonu važno je napomenuti da je teret dokazivanja da postoji uvećanje imovine u odnosu na prijavljene prihode na Poreskoj upravi. Na građanima koji dođu pod lupu je da dokazuju zakonit način sticanja te imovine”, precizira Vasić.

Na pitanje da li će i u kojoj meri ovaj zakon doprineti borbi protiv korupcije, naš sagovornik napominje da procene rizika i smernice za kontrolu prema odredbama Zakona nisu javno dostupne, što lično ocenjuje kao pogrešno, jer ne vidi nijedan razlog da se to smatra bilo kakvom tajnom.

“Sa druge strane, ako ovaj zakon bude sproveden i pokaže da nije moguće raspolagati imovinom koja je stečena na nezakonit način, definitivno će biti smanjeno i nezakonito poslovanje i nivo korupcije, ali do toga je prilično dug put. Za suzbijanje korupcije je mnogo delotvornija transparentnost od represije”, zaključuje Vasić.

  • N. N.

    12.3.2021 #1 Author

    Konacno.

    Odgovori

  • Marta

    12.3.2021 #2 Author

    Pa dobro ,ako nije nasledstvo ili kredit to je

    Odgovori

  • Ljubinka

    12.3.2021 #3 Author

    Za neke će biti problem, a pojedincima će se gledati „kroz prste“.

    Odgovori

  • GocaBG

    12.3.2021 #4 Author

    Bas da vidimo…

    Odgovori

  • Baltazar

    13.3.2021 #5 Author

    Teret dokazivanja nevinosti ili krivice nikada ne može biti prebačen na optuženog. To je stvar koju dokazuje tužilac. Zakonodavac može jedino zakonom opravdano da naplati porez na ne prijavljene prihode. Sva imovina je de jure zakonito stečena sve dok se ne dokaže suprotno. Dakle, još jedna pravno politička lakrdija u režiji vlasti koja se otrgla iz demokratske ali i zakonodavne kontrole.

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...