Podružnice kompanije Zijin Mining uložile pet miliona dolara u istraživanje zlata i bakra na planini Rogozni

Podružnice kompanije Zijin Mining – Gold Mountains Asset i Sino-Zijin uložile su pet miliona dolara u projekat istraživanja zlata i bakra na planini Rogozni kod Novog Pazara australijske kompanije Strickland metals, objavili su danas australijski mediji.

Australijski The Sidney Morning Herald naveo je da će to „dodatno ubrzati istraživanje zlata na ležištu Gradina“, te da će Zijin tom investicijom dobiti 2,4 odsto udela u vlasništvu kompanije „Strickland metals“, prenosi Beta.

Ulaskom kineske kompanije u projekat istraživanja na Rogozni, akcije „Strickland metalsa“ porasle su za 21 odsto, sa devet na 11 centi po jednoj akciji.

Australijska firma pre nekoliko dana saopštila je da je na Rogoznu dopremila šestu dijamantsku bušilicu kako bi proširila istraživanja na potezu Gradina.

Kompanija Zijin je vlasnik rudnika bakra i zlata Bor i Čukaru Peki, koji poseduju 34 miliona tona bakra i 822 tone zlata, a samo tokom prošle godine u njima je proizvedeno 300.000 tona bakra i sedam tona zlata.

Mogućnost otvaranja rudnika na Rogozni izazvala je podeljene reakcije javnosti u Novom Pazaru, od onih koji su to pozdravili kao značajnu ekonomsku investiciju, do onih koji se oštro suprotstavljaju, tvrdeći da bi to izazvalo ekološku katastrofu.

Zbog toga se i oglasilo Ministarstvo rudarstva i energetike iz kojeg su za Sto plus radio poručili da trenutno nema zahteva za eksploataciju, odnosno, otvaranje rudnika, na teritoriji Novog Pazara.

Iz ministarstva su poručili da je otvaranje rudnika kompleksan proces, koji iziskuje pribavljanje brojnih dozvola.

Procenjene količine zlata na Rogozni od 150 tona, ukoliko se u obzir uzme trenutna cena od 73.000 evra po kilogramu, mogle bi vredeti oko 11 milijardi evra, pisala je nedavno „Nova ekonomija“.

Procenjuje se da će se područje Rogozne istraživati do 2026. godine, a ukoliko rezultati geoloških istraživanja budu pozitivni i svi propisani uslovi prema Ministarstvu rudarstva i energetike budu ispunjeni, zahtev za eksploataciju može se podneti najranije sredinom 2030. godine.