Najnovije poslovne vesti Biznis.rs

POLJOPRIVREDA ĆE SPASITI SRPSKU EKONOMIJU Prostran za Biznis.rs: Setva okončana, pomoć potrebna neregistrovanim gazdinstvima

AgrobiznisBiznisIntervjuIzdvajamoSrbijaVesti

27.4.2020 14:18 Izmenjeno: 11:20 Autor: Marija Jovanović 0

POLJOPRIVREDA ĆE SPASITI SRPSKU EKONOMIJU Prostran za Biznis.rs: Setva okončana, pomoć potrebna neregistrovanim gazdinstvima POLJOPRIVREDA ĆE SPASITI SRPSKU EKONOMIJU Prostran za Biznis.rs: Setva okončana, pomoć potrebna neregistrovanim gazdinstvima
Sektor poljoprivrede se zbog pandemije korona virusa našao na udaru, međutim njegov značaj posebno dolazi do izražaja u vreme velikih kriza. Poljoprivreda će, ako... POLJOPRIVREDA ĆE SPASITI SRPSKU EKONOMIJU Prostran za Biznis.rs: Setva okončana, pomoć potrebna neregistrovanim gazdinstvima

Sektor poljoprivrede se zbog pandemije korona virusa našao na udaru, međutim njegov značaj posebno dolazi do izražaja u vreme velikih kriza. Poljoprivreda će, ako bude kiše, i ove godine spašavati Srbiju od većih ekonomskih potresa, rekao je za portal Biznis.rs agroekonomski analitičar Milan Prostran.

 “Poljoprivrednici su uglavnom završili setvu, prema strukturi koja je uobičajena kada su u pitanju osnovne ratarske kulture. Dakle, milion hektara je pod kukuruzom, 250.000 pod suncokretom i od 250.000 do 300.000 hektara će biti pod sojom”, navodi Prostran. Prema njegovim rečima, šećerna repa je nažalost sa nekadašnjih 110.000 hektara, u boljim vremenima kada je radilo deset do 15 šećerana, svedena na 30.000 hektara dok je pod povrćem oko 200.000 hektara.

“To je ono što je završeno i sada je preko potrebna kiša. U centralnoj i zapadnoj Srbiji bilo je kiše i taj deo naše zemlje u boljem je stanju kada je u pitanju vlažnost zemljišta, dok je severni u lošijoj poziciji”, navodi Prostran i dodaje da su majske kiše za srpske poljoprivrednike uvek zlata vredne. “Imaćemo prosečan prinos pšenice i uljane repice, to je ono što je jesenas zasejano i za te kulture izvestan je rod, a da li će biti veći ili manji zavisi od vremenskih uslova”, kaže Prostran.

U ekonomskim krizama, kako objašnjava, čovek se vraća svojim prirodnim nagonima, a najprirodniji čovekov nagon je hrana. Bez toga on ne poznaje IT tehnologije, niti druge savremene tehnologije. “Zato sam od početka proglašenja epidemije inistirao na dve stvari – da se ne zatvaraju pijace i da se poljoprivrednicima ne zabrani da idu na njive jer postoje agrotehnički rokovi i ne može da se seje i ore po sopstvenoj volji”, kaže Prostran.

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Poljoprivredi vratiti njen značaj

Našim poljoprivrednicima na raspolaganju je 2,6 milijardi dinara za ublažavanje posledica krize izazvane korona virusom, a kako objašnjava naš sagovornik, problem je što većina malih poljoprivrednih gazdinstava nije registrovana i ne uživa beneficije koje se dobijaju preko podsticajnih mera iz budžeta Republike Srbije.

Prvo je bilo da će novac dobiti oni koji vode svoje knjige, odnosno oni koji su u sistemu PDV. Kasnije je rečeno da će dobiti svi oni koji su registrovani, a njih je oko 250.000. Ukupan broj gazdinstava, prema popisu, iznosio je oko 630.000, a taj broj je pao na nekih 560.000 poljoprivrednih gazdinstava, navodi Prostran i ističe da je od tog broja oko 80 odsto malih poljoprivrednih gazdinstava. “Zato sam insistirao da se njima da šansa da plasiraju i prodaju ono što proizvedu, naravno uz sve mere opreza”.

Jedna od najkritičnijih tačaka srpske poljoprivrede, kako kaže naš sagovornik, jeste nizak nivo agrarnog budžeta u ukupnom budžetu Republike Srbije.

 “Nije dobro što se kod nas umanjuje značaj poljoprivrede. To je vidljivo i u učešću poljoprivrede u bruto društvenom proizvodu Srbije koji je sveden na svega šest odsto. Po mojim procenama to učešće je veće, jer su još od 2000-tih godina pokušavali da taj značaj umanje promenom različitih metodologija obračuna učešća poljoprivrede u BDP-u, pa je od 2000. godine sa 23 odsto spao na svega šest. Dakle, ja ne verujem u priču da je industrija toliko narasla da je potisnula poljoprivredu”, navodi Prostran.

Kako kaže, u mirnodopskim uslovima o poljoprivredi se sve manje govori. Sada je ona došla na svoj pijedestal jer nosi sve krizne periode i godine, ratove i ekonomske krize, sve ono što smo mi kao zemlja prošli.

Onaj ko ima hranu gospodar je sveta

Ostaje puno otvorenih pitanja koja se mogu razmatrati u ovim teškim vremenima, a čak i zemlje EU koje su imale visoko subvencionisani prilaz poljoprivredi, sada počinju sve više da se bave sopstvenim agrarom, objašnjava Prostran.

U EU, ne bez razloga, u poslednjem šestogodištu, od 920 milijardi evra, 408 milijardi bilo je namenjeno poljoprivredi. Preko 40 odsto u ukupnom budžetu EU odnosi se na subvencije u poljoprivredi. Najveći rat koji se ovih dana vodi i koji će se tek voditi, biće oko budžeta EU i učešća poljoprivrede, jer postoji predlog da se znatno smanji sa sadašnjih 408 milijardi na 360 milijardi evra”, navodi Prostran i dodaje da su se zbog toga najviše bunile agrarne zemlje, odnosno one koje očekuju veću podršku.

Za Srbiju je prioritet da sačuva ove resurse jer smo mi agrarna zemlja, iako to mnogi neće da priznaju. “Nadam se da ćemo posle ovoga biti makar malo pametniji i da ćemo u ovaj sektor uložiti mnogo više. Onaj ko bude imao hranu biće gospodar sveta. Ko ima hranu ima i naftu. Naftu ne možete pojesti, ali hranom možete kupiti naftu”, zaključuje naš sagovornik.

Nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...