Pomoć ne traže samo beskućnici, već i samohrani roditelji

Solidarna kuhinja, nezavisni kolektiv koji obezbeđuje hranu i druge vidove pomoći onima kojima je ona najpotrebnija, formiran je iz potrebe da se na sveprisutne probleme siromaštva i gladi odgovori solidarnošću i uzajamnom pomoći.

„Ovi problemi došli su još više do izražaja sa pandemijom korona virusa i nakon uvođenja vanrednog stanja. Okupili smo se tokom vanrednog stanja reagujući na još teži položaj u koji je jedan deo naših sugrađana doveden prestankom rada Prihvatilišta za odrasla i stara lica, zanemarivanjem situacije u neformalnim naseljima, masovnim otpuštanjima, ali i generalnim odnosom države, lokalnih vlasti i nadležnih institucija prema najugroženijim građanima“, izjavili su za Biznis.rs aktivisti nezavisnog kolektiva Solidarna kuhinja.

Kako navode, pokretači ideje su drugarice i drugovi, poznanici, kolege, koji su smatrali da moraju da reaguju i da niko ne sme biti gladan. Dodaju i da „ta misija nije bila laka, posebno u početku kada je celokupnu organizaciju činilo dvadesetak ljudi, a hrana se delila svakodnevno“.

„U jeku pandemije i vanrednog stanja, osim brige za zdravlje, pojavila nam se još jedna – da li ćemo nekoga ostaviti gladnog, da li će hrana stići na vreme, da li će biti dobra… Mnogo su nam pomogli prijatelji koji su kuvari, tehnolozi hrane, ali i oni koji su ranije radili sa sugrađanima koji su u situaciji beskućništva ili onima koji imaju veoma niska socijalna primanja“, prisećaju se naši sagovornici.

Mreža solidarnosti se, kako kažu, polako širila i sada su u situaciji da više od 100 ljudi učestvuje samo u pripremi obroka, što je samo deo aktivista koji čine Solidarnu kuhinju, pa je, napominju, mnogo lakše sve isplanirati i organizovati tako da ne dođe do preopterećenja nikoga.

„Solidarna kuhinja, međutim, nije projekat, i to nam je uvek važno da naglasimo, već je reakcija na sveopštu glad koja nas okružuje. Naš glavni moto je ‘Solidarnost, a ne milostinja’ – insistiranje na solidarnosti nam je veoma važno. Za razliku od solidarnosti – dobročinstvo, milosrđe ili filantropija postojeće nejednakosti i odnose moći, kao ni ulogu države u proizvodnji tih nejednakosti ne dovode u pitanje. Mi se, međutim, ne libimo toga“, ističu iz Solidarne kuhinje.

Kako se priključiti i pomoći?

Svi koji imaju malo slobodnog vremena i prepoznaju svoje ideje i vrednosti u onome što promoviše i radi Solidarna kuhinja, mogu se javiti na društvenim mrežama ovog nezavisnog kolektiva, kako bi se sa njima dogovorili kako najlakše mogu da doprinesu – kao kuvari, vozači ili direktno na terenu prilikom podele hrane.

„Tu je i opcija novčane pomoći koja nam je veoma značajna – naša organizacija se finansira isključivo od donacija sugrađana, a ne od velikih kompanija ili projektnim novcem. Sve detalje o tome na koje račune nam sugrađani mogu donirati možete pronaći na našem sajtu i društvenim mrežama“, naglasili su naši sagovornici.

Oni ističu da će Solidarna kuhinja nastaviti da se bori za to da se pravo na hranu smatra neodvojivim delom prava na dostojanstven život, ali isto tako napominju da svi moraju biti svesni da njihova organizacija ne može i ne treba da zameni institucije koje se finansiraju novcem svojih građana.

„Važno je da svi budemo solidarni sa članicama i članovima društva, jer smo svedoci da ih je sistem izneverio i ostavio na cedilu. Važno je i da budemo svesni da svako od nas može da se nađe u istoj situaciji i da ljudi u situaciji beskućništva nisu ‘sami krivi’ niti odgovorni za situaciju u kojoj se nalaze, da pričamo i delimo ideju solidarnosti, ali i da ukazujemo na pozicije moći i trudimo se da ih srušimo“, navode u Solidarnoj kuhinji.

Ko su korisnici Solidarne kuhinje?

Kako objašnjavaju, oni nemaju nikakav proces prijave ili kontrole ljudi koji tri puta nedeljno dolaze na punkt po ručak – ne kontrolišu primanja, niti pitaju za razloge, već smatraju da svako kome je potreban ručak – treba da ga dobije.

„Vremenom gradimo odnos poverenja sa svima koji dolaze, pa uspevamo da im pomognemo i na nekim drugim poljima i obezbedimo i druge vidove pomoći. Polovina onih koji dolaze po ručak nemaju krov nad glavom, dok drugu polovinu čine samohrani roditelji, penzioneri sa sramno niskim penzijama, korisnici socijalne pomoći i oni koji su tokom ove sada već jednogodišnje krize ne uspevaju da zarade da prehrane sebe i svoje porodice“, ističe pomenuti nezavisni kolektiv.

Dodaju da oni kojima je obrok potreban, za njih saznaju na različite načine – kako od drugih koji su u problemu, tako i od sugrađana koji ih upućuju na njihov punkt kod Vukovog spomenika, gde svake srede, subote i nedelje u 16 časova dele kuvani obrok.

„Mi smo svesni da ovim brojem obroka ne zadovoljavamo ni delić potreba za hranom ni u glavnom gradu u kom živimo i radimo. Logistički, nije moguće da mi iz Beograda dopremamo obroke u druge gradove i zato smatramo da je važno širiti mrežu solidarnosti i uključivati što više ljudi u ovakve ideje. Kako je mnogo siromašnih i gladnih ljudi i u drugim delovima Srbije, pozivamo na solidarnost sve one koji su spremni da se, zarad zajedničkog cilja, organizuju u svojim zajednicama. Rado ćemo podeliti recepte, savete i iskustva koja smo do sada stekli i na svaki mogući način pomoći da još ovakvih kuhinja zaživi“, radi su da podele svoje znanje mladi aktivisti.

Kako kažu, kada bi sistem bio okrenut čoveku, a ne profitu i kada bi ideja solidarnosti bila promovisana kao što je ideja konkurencije – društvo i institucije bi sami prepoznali gorući problem siromaštva i gladi.

„Da je minimalna plata dovoljna za pristojan život, da od penzije mogu da se pokriju svi mesečni troškovi, ili da postoji i univerzalni dohodak za sve građane, ne bi bilo tako lako naći se u situaciji da ste gladni i nemate krov nad glavom. Neophodno je da se institucije aktivno uključe u rešavanje problema, umesto što ga ignorišu, pa su ugroženi prinuđeni da se sami snalaze. Pored kriminalizacije siromaštva i ignorisanja sistemskih uzroka koji do njega dovode, značajan problem, takođe, predstavlja i bacanje hrane i odnos prehrambene industrije i ugostitelja prema ‘viškovima’ hrane“, upozoravaju naši sagovornici.