Porast cena nafte

Cene nafte porasle su u ponedeljak za više od četiri odsto, nastavljajući prošlonedeljni rast, usled očekivanja da će OPEC+ početkom septembra odlučiti da smanji proizvodnju. Na rast cena uticao je i oružani sukob u Libiji, što je prevladalo u odnosu na jačanje dolara i loše prognoze za američku ekonomiju.

Vrednost severnomorske nafte Brent blago je oslabila u utorak ujutru, na oko 104,50 dolara za barel, dok je američka sirova nafta WTI zadržala cenu od oko 97 dolara za barel, prema podacima specijalizovanog portal za monitoring energetskog tržišta Oil Price.

Saudijska Arabija, najveći proizvođač u Organizaciji zemalja izvoznica nafte (OPEC) nagovestila je prošle nedelje mogućnost smanjenja proizvodnje. Istovremeno bi Iran, ukoliko bude postignut međunarodni nuklearni sporazum, mogao da počne da trguje naftom na svetskom tržištu.

OPEC+, koji uključuje Rusiju i još nekoliko zemalja proizvođača nafte izvan OPEC-a, sastaće se iduće nedelje da odredi jesenje kvote proizvodnje. Analitičari ocenjuju da su cene nafte porasle usled očekivanja da će OPEC+ smanjiti proizvodnju kako bi se postigla tržišna ravnoteža u slučaju priliva iranske nafte, prenosi Reuters.

Cena sirove nafte porasla je ove godine na talasu zabrinutosti za bezbednost snabdevanja, koju je pojačao rat u Ukrajini. Nafta Brent je u martu dostigla cenu od 147 dolara za barel. Sve veći strah od visokih kamatnih stopa, od inflacije i recesije opterećuju tržište.

Poslednje poskupljenje nafte bilo je ograničeno jačanjem američkog dolara, koji je u ponedeljak dostigao maksimalnu vrednost u poslednjih 20 godina, nakon što je Fed signalizirao da će zadržati visoke kamatne stope u nastojanju da obuzda inflaciju.

Nemiri u glavnom gradu Libije proteklog vikenda, u kojima su poginule 32 osobe, izazvali su zabrinutost da bi zemlja mogla da sklizne u opšti rat i poremeti snabdevanje u okviri OPEC-a. Zalihe sirove nafte u američkim rezervama za vanredne situacije pale su na najniži nivo od 1984. godine.