Posla u Srbiji ima napretek, a najviše za trgovce i IT inženjere

Uprkos situaciji sa pandemijom korona virusa u prvih sedam meseci 2021. godine, tržište rada u Srbiji doživelo je pravu ekspanziju i u tom periodu došlo je do povećane potražnje za dodatnim kadrovima za 56 odsto u odnosu na 2020. godinu. U odnosu na 2019. godinu zabeležen je rast od 30 procenata, pokazuju podaci sajta za zapošljavanje Poslovi Infostud.

U prvoj polovini godine, kako pokazuje istraživanje, objavljeno je 36.573 oglasa za posao, što je za 13.000 više mogućnosti nego što je bilo prethodne godine. Najviše oglasa bilo je u sledećim oblastima: ‘trgovina/prodaja’, ‘IT’, ‘mašinstvo’, ‘elektrotehnika’, ‘administracija’, ali i oblastima poput ‘magacin’, ‘ugostiteljstvo’, ‘priprema hrane’ i ‘građevina’.

Na listi pozicija na kojima je bilo najlakše doći do zaposlenja našli su se prodavci, vozači, komercijalisti, telefonski operateri i administrativni radnici, a srednja stručna sprema bila je tražena u čak 60 odsto oglasa za posao. S druge strane, za one koji imaju završenu višu školu, fakultet ili master bilo je namenjeno skoro 40 odsto oglasa.

U prvih sedam meseci 2021. godine ukupan broj ljudi koji je bio u potrazi za prvim ili novim zaposlenjem putem ovog sajta dostigao je brojku od 173.342 kandidata, što je povećanje od 12 procenata u odnosu na prethodnu godinu.

„Kada se generalno posmatra potraga za poslom, uočava se porast i pad u potražnji u određenim periodima godine. Konkretno, u poslednjih nekoliko godina beleži se povećana potražnja i broj konkurisanja na sajtu Poslovi Infostud u periodima proleća i jeseni, dok se sa druge strane vidi pad u letnjim i zimskim mesecima. Poređenja radi, pad u letnjoj i zimskoj sezoni ide do 25 odsto u odnosu na prolećne i jesenje mesece. Ovaj podatak nije začuđujući uzimajući u obzir činjenicu da su u pitanju sezone godišnjih odmora, kada je veliki broj ljudi odsutan, a potražnja za poslom se odlaže nakon povratka sa odmora“, objasnio je PR portala Poslovi Infostud, Miloš Turinski.

Kako je istaknuto, kada su u pitanju zanatska zanimanja, deficit je iz godine u godinu sve veći, pa je na tržištu i dalje veća ponuda nego što je potražnja za radnim mestima kao što su kuvar, konobar, frizer, automehaničar, vozač, magacioner, bravar i stolar.

Takođe, poslove i dalje u najvećoj meri traže ljudi sa više od 10 godina radnog staža, a zatim oni koji imaju od pet do 10 godina radnog iskustva, a u najmanjoj meri to čine oni bez iskustva ili do godinu dana radnog staža.

„Uprkos pandemiji i otežanom privrednom poslovanju, svi indikatori koji se odnose na tržište rada u Republici Srbiji pokazuju da nije došlo do ozbiljnih promena. Stopa nezaposlenosti na kraju 2020. godine, po Anketi o radnoj snazi za treći kvartal, ostala je jednocifrena – devet odsto, a broj nezaposlenih lica na evidenciji se smanjio u decembru 2020. godine u odnosu na decembar 2019. godine za oko tri procenta. Usled pandemijske krize tržište rada u Republici Srbiji je u posebnom režimu i neophodnom prilagođavanju novonastalim okolnostima“, navode u Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ) za Biznis.rs.

Rasla potražnja i za medicinarima

Procena Nacionalne službe za zapošljavanje je da će i u narednom periodu najveće šanse imati lica za zapošljavanje u uslužnim delatnostima, trgovini, stolarskim delatnostima, zavarivači, kao i u oblasti građevine (građevinski radnici), drumskog saobraćaja, medicinari, profili iz oblasti elektrotehnike i elektromehanike, operateri na CNC mašinama i higijeničari.

„Isto tako, očekujemo porast potražnje u oblasti informacionih tehnologija, s obzirom na to da se sve više promoviše elektronska (online) trgovina i usluge, poslovi na pakovanju i dostave robe. Tokom pandemije, na osnovu prijavljenih potreba koje su poslodavci dostavili Nacionalnoj službi za zapošljavanje, radi obezbeđivanja potrebnog kadra, uočeno je da je povećana tražnja za zanimanjima iz delatnosti medicinara: medicinska sestra-tehničar, medicinska sestra-vaspitač, doktor medicine specijalista-pedijatar, negovateljica, spremačica prostorija u kojima se pružaju zdravstvene usluge, vozač kola sanitetskog prevoza; u oblasti vaspitanja i obrazovanja (nastavnici, profesori, predavači), građevinski radnici (najviše rukovaoci građevinskim mašinama), prodav​ci u maloprodajnim objektima, radnici na pakovanju proizvoda-pakeri, u oblasti tekstilstva (šivači), higijeničari, negovatelji. Za navedene profile, za koje je zabeleženo da poslodavci prijavljuju potrebe Nacionalnoj službi za zapošljavanje, očekujemo sličan trend i u narednom periodu“, smatraju u NSZ.