Posle Niša poskupljuju komunalne usluge i u ostalim gradovima i opštinama

Najava većine lokalnih samouprava da će komunalna preduzeća u narednom periodu povećati cenu svojih usluga prvo je ostvarena u Nišu gde je Gradsko veće donelo odluku da od 1. avgusta poskupe grejanje, parkiranje i odvoz smeća. Obrazlažući poskupljenja usluga većnici su naveli više cene energenata, zbog čega je moralo da se pribegne ovoj ni malo popularnoj meri.

U razgovoru za Biznis.rs direktor Nacionalne koalicije za decentralizaciju Danijel Dašić kaže da ovim potezom dolazimo u situaciju da će jedino građani platiti ceh svih problema, a ne lokalne samouprave koje evidentno imaju problem nekvalitetne unutrašnje organizacije i kadrova i nedostatka stručnosti i znanja da bi se upravljalo sistemima u ovim kriznim vremenima.

„Mislim da je cela ova kriza praćena inflacijom došla bukvalno perfektno aktuelnim čelnicima jer im je omogućila da imaju univerzalni izgovor kojim će moći da opravdaju bilo šta u budućnosti. Činjenica je da imamo inflaciju i energetske probleme u kojima se našao ceo svet, ali bih voleo da ovakva poskupljenja građanima budu jasno obrazložena analizom gde bi se dala struktura pratećih troškova i gde bi obavezno postojao deo koji bi se bavio eventualnim umanjenjem troškova interno u okviru samih preduzeća“, ističe Dašić.

Potez uprave u Nišu pokazuje, prema Dašićevim rečima, nedostatak volje da se u trenutku krize javna preduzeća postave na tržišne principe poslovanja.

„U normalnom okruženju u slučaju krize prvo se gleda kako je moguće interno sniziti troškove da bi se očuvalo poslovanje. Bilo koje javno preduzeće bi trebalo da funkcioniše na principima biznisa, povećanja profita i smanjenja troškova“, ocenjuje Dašić.

Prema informacijama Nacionalne koalicije za decentralizaciju, primer Niša u poskupljenju komunalnih usluga slediće i ostale samouprave.

„Prema našim informacijama sve lokalne samouprave planiraju da podignu cene komunalnih usluga. Na području južne Srbije prvi su ih najavili Leskovac, Pirot, Babušnica, što će pokrenuti lanac daljih poskupljenja“, prenosi Dašić.

On upozorava da ne postoji ozbiljna računica koja bi obrazložila najavljena poskupljenja.

„Svaki predlog za poskupljenje morao bi da uzme u obzir ne samo eksterne faktore, kao što je inflacija i porast cene energenata, nego bi morao da obuhvati internu kalkulaciju o postojećim slabostima preduzeća i gde su mesta za uštedu“, predlaže Dašić.

Naš sagovornik ne očekuje kvalitetnije usluge javnih preduzeća nakon najavljenih poskupljenja.

„Naše analize pokazuju da je uvek fokus na povećanju budžeta za plate i za troškove reprezentacije. U lokalnim budžetima teme kao što su investicije, planiranje, razvoj su u drugom planu. Niški budžet se uvek planira da je nekih 20 odsto veći od realnog u poslednjih deset godina jer je predefinisano koliki procenat sredstava odlazi na plate. Na kraju godine se uvek isplate zarade i ostali prateći troškovi, a zbog lošijeg punjenja budžeta, kako se obrazlaže, neke investicije ostanu nezavršene. Ovaj nivo poskupljenja je samo da bi obezbedio redovna i kvalitetna primanja zaposlenih u javnim preduzećima. Zadnja stavka u ovom procesu je obezbeđivanje pravovremene i kvalitetne usluge koju javna preduzeća treba da obezbede građanima“, zaključuje Dašić.