Potpuno ukidanje izdavanja šengenskih viza Rusima malo verovatno

Letonija, Litvanija i Estonija predložile su Evropskoj komisiji da u osmi paket antiruskih sankcija uključi nova ograničenja na trgovinu, energiju i sistem plaćanja SWIFT, izjavio je estonski ministar spoljnih poslova Urmas Reinsalu. Baltičke zemlje takođe su pozvale na proširenje liste sankcionisanih fizičkih i pravnih lica iz Rusije.

„Želimo da osmi paket sankcija bude usvojen što je pre moguće. Konkretne predloge po ovom pitanju već smo dostavili Komisiji. Reč je o energetici, trgovini, daljim ograničenjima SWIFT sistema, kao i dodavanju još ljudi i organizacija na sakcione liste“, rekao je Reinsalu za nemački Welt, prenosi Komersant.

Šef estonske diplomatije najavio je ranije ovog meseca da će predložiti Evropskoj komisiji „zatvaranje šengenske vizne zone za ruske državljane“ na nivou cele Evropske unije. Prema njegovim rečima, druge evropske zemlje treba da slede primer Estonije, koja je prethodno zatvorila ulazak u zemlju Rusima sa estonskim šengenskim vizama.

Tema ukidanja izdavanja šengenskih viza za ruske državljane biće jedna od tema sastanka ministara spoljnih poslova država EU 30. i 31. avgusta u Pragu. Dok baltičke i još neke istočnoevropske zemlje zagovaraju potpunu zabranu izdavanja viza, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj (Josep Borrell) usprotivio se ovom predlogu, kao i Nemačka, Grčka i Kipar.

„To je veoma kontrovezan predlog. Mislim da nije dobra ideja zabraniti ulazak svim Rusima. Moramo da budemo selektivniji“, rekao je Borelj prošle nedelje, prenele su Ria Novosti. Nemački kancelar Olaf Šolc (Olaf Sholz) usprotivio se predlogu, navodeći da za rat u Ukrajini treba kriviti ruskog predsednika Vladimira Putina, a ne ruski narod.

Prema izveštajima evropskih medija, treba očekivati da će po ovom pitanju biti postignut kompromis. Naime, najizglednije bi bilo da se suspenduje važeći sporazum o viznim olakšicama sa Rusijom, što bi znatno otežalo, ali ne i sasvim zaustavilo izdavanje šengenskih viza građanima Rusije, prenosi kiparski StockWatch.

Tokom ministarskog zasedanja u glavnom gradu Češke, boraviće i ministri spoljnih poslova Ukrajine, Moldavije i Gruzije, koji će prisustvovati zajedničkom ručku u sredu, a u međuvremenu će na marginama zasedanja održati više bilateralnih sastanaka sa evropskim kolegama.

Ministarsko zasedanje započeće u utorak razgovorom o odnosima EU i Afrike, a biće nastavljeno večerom u češkom Ministarstvu spoljnih poslova. Na dnevnom redu zasedanja u sredu biće pitanja u vezi sa ratom u Ukrajini i energetskom krizom u Evropi.