Potrebno je još dosta rada na unapređenju interne revizije

Evropska komisija (EK) u svom Izveštaju za 2020. godinu navodi da je Srbija umereno pripremljena za poglavlje 32 – finansijski nadzor, sa dobrim napretkom ostvarenim u izveštajnom periodu. EK smatra da su njene preporuke od 2019. uglavnom sprovedene, posebno pilot projekti o upravljačkoj odgovornosti i pokretanje pregleda kvaliteta internih kontrola. Takođe, navodi i da su potrebni dalji napori na ugrađivanju upravljačke odgovornosti u administrativnu kulturu i jačanju funkcionisanja interne kontrole i interne revizije, kao i da pravovremeno sprovođenje preporuka eksterne revizije takođe treba dalje poboljšavati. Inače, poglavlje 32 u pregovorima sa EU otvoreno je 2015. godine.

Kako za Biznis.rs ističe Marijana Radovanović iz Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) i koordinator radne grupe Nacionalnog konventa za ovo poglavlje, to je u formalnom smislu tačno, ali je potrebno stavljati u širi kontekst, kako funkcionisanje sistema finansijskog upravljanja, tako i šire – postojanje pravne države. Na primer, kako se ističe, dokle god ne postoji sistem planiranja, ne može se znati svrsishodnost trošenja javnih sredstava, pa prema tome ni da se ono kontroliše.

Poglavlje 32 se bavi eksternom i internom revizijom u javnom sektoru, zaštitom finansijskih interesa Evropske unije i zaštitom evra od falsifikovanja.

Ona ističe da se svi akteri (Evropska komisija, predstavnici države i Radne grupe) uglavnom slažu da su Zaštita finansijskih interesa EU i zaštita evra od falsifikovanja oblasti u kojima ne postoje značajni problemi kada je u pitanju napredak jer su u velikoj meri usklađeni sa propisima i praksom EU.

Radovanović kaže da takođe postoji velika usklađenost u stavovima Evropske komisije i Radne grupe po pitanju Državne revizorske institucije (DRI), da su zapažena unapređenja po pitanju transparentnosti rada ove institucije, finansijske nezavisnosti, ali i u stavu da je potrebno jačati kapacitete, pre svega po pitanju podnošenja prekršajnih i krivičnih prijava. Često se dešava da nalazi DRI ostanu mrtvo slovo na papiru, odnosno da se odgovorni ne procesuiraju.

Prema njenim rečima „najproblematičnija“ tema je interna revizija. Ovde se dolazi na teren razdvajanja suštine od forme. Uvođenje finansijskog upravljanja i kontrole čiji je deo i uspostavljanje interne revizije Evropska komisija prati kroz „check the box“. EK u svojoj metodologiji polazi od toga da se regulatorni koraci zaista i primenjuju, da njihovo sprovođenje odražava stvarnu nameru sprovodioca. Međutim, kad makar i samo neki delovi pravne države i zaokruženog sistema nisu prisutni, uvek je moguće izigrati to sprovođenje. Praćenje sprovođenja takvih proceduralnih, institucionalnih i regulatornih izmena se onda može pretvoriti u formalnost, štikliranje apstraktnih i ne-ekspertskoj javnosti potpuno nerazumljivih koraka, bez primene suštine, napominje Radovanović.

Ona ističe da svakako napredak postoji, naročito u onome što je do samih državnih službenika i nekih organizacionih jedinica kao što je Centralna jedinica za harmonizaciju. U izvesnoj meri se uspostavljaju odeljenja interne revizije, postavljaju se interni revizori, i dolazi se do zadatih brojki. Međutim, ono što u osnovi nije merljivo baca senku na povoljne brojke.

Kako se ističe, veliko je pitanje položaja internih revizora, njihove nezavisnosti, njihovog integriteta i kapaciteta ili bolje reći stvarnih ovlašćenja da se bave suštinskim temama, obučenosti kadrova. Uz to, biti interni revizor nije popularno— jer ne postoji svest o tome da je uloga internih revizora da zaštite organ za koji rade od grešaka tj. preduprede nepravilnosti. Postoje različiti slučajevi, od tih da su interni revizori postavljeni na ta radna mesta po kazni, do toga da su miljenici svojih šefova, ističu u Radnoj grupi.

Takođe se naglašava da Evropska komisija dobro ocenjuje unapređenja upravljačke odgovornosti. Centralna jedinica za harmonizaciju (CJH) dosta napora ulaže na ovom planu. Međutim, uspostavljanje upravljačke odgovornosti nema smisla u ambijentu u kome je veliki broj ljudi u v.d. stanju, iako to nije u skladu sa zakonom i ne sprovode se konkursi. Ističe se i činjenica da su ograničenja zarada u javnom sektoru kontraproduktivna, kada su u pitanju poslovi koji zahtevaju visok nivo ekspertize i odgovornosti, jer će uglavnom otići tamo gde će njihov rad biti više vrednovan i gde neće trpeti različite pritiske.

Radna grupa Nacionalnog konventa za poglavlje 32 ističe da je stanje ovog poglavlja u suštinskom smislu, pre svega kada je u pitanju interna revizija, lošije nego što izveštava Evropska komisija. U formalnom smislu, neki uslovi se ispunjavaju, ali smo još uvek daleko od krajnjih ciljeva, a to su da se novac građana Srbije troši namenski i odgovorno a kontrola trošenja javnih sredstava vrši po standardima EU, navodi koordinator Radne grupe Marijana Radovanović.