Kako smo prošli bez „packi“ MMF-a posle druge revizije sprovođenja aranžmana?

U nizu saopštenja koja su usledila po završetku dvonedeljnog boravka misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Beogradu nije mogla da se nađe ozbiljnija zamerka kada je reč o sprovođenju oko 2,4 milijarde evra vrednog aranžmana koji će, kako je najavljeno, čak ranije nego što se očekivalo preći iz finansijskog u sporazum „iz predostrožnosti“.

Ekonomista Mihailo Gajić za Biznis.rs objašnjava kako je došlo do toga da MMF nije zamerio Vladi ni na „iznenađenjima“ poput povećanih penzija, subvencija za poljoprivrednike, kao i plata delu zaposlenih u javnom sektoru – što su sve mere koje nisu bile dogovorene niti najavljene prilikom sklapanja sporazuma krajem decembra prošle godine.

Kada je u julu objavljen izveštaj misije MMF-a posle prve, prolećne revizije sprovođenja aranžmana, očekivalo se da će provejavati poprilično oštar ton u delu gde su analizirane odluke Vlade Srbije o „novim merama“ potrošnje.

„Nedavno ad hoc povećanje penzija prevazišlo je povećanje zahtevano novim mehanizmom indeksacije, koji je ključni deo fiskalnog pravila. Takvi postupci potkopavaju kredibilitet pravila i treba izbegavati buduća odstupanja. Pored toga, svaki budući fiskalni ‘višak’ u odnosu na ciljeve programa treba da se sačuva ili iskoristi za prioritetne investicije, umesto da se troši na ad hoc način“, istakli su tada iz MMF-a u izveštaju.

Međutim, već tada se „između redova“ čitalo da MMF i nije toliko „ljut“ na Vladu Srbije.

„Nove mere, naknadno uvedene u maju i junu, uključuju povećane poljoprivredne subvencije, ad hoc povećanje penzija sredinom godine i dodatno povećanje plata u javnom sektoru. Ove mere iznose oko 0,9 procenata BDP-a u 2023. godini, ali se mogu uskladiti sa cijevima aranžmana, pa bi otprilike polovina te potrošnje mogla biti nadoknađena rastom prihoda budžeta, a polovina uštedama na drugim mestima, uključujući niže subvencije državnim preduzećima iz sektora energetike“, izračunala je letos misija MMF.

Slično je intonirano i saopštenje koje je javnosti u Srbiji upućeno po završetku aktuelne posete, ocenjuje Mihailo Gajić.

„Tačno je da je bilo ‘iskakanja’ nivoa potrošnje koji je bio dogovoren prilikom sklapanja aranžmana, oličenih u povećanju penzija, kao i različitim jednokratnim isplatama, ali je MMF faktički zauzeo stav da se svako trajno povećanje rashoda, poput subvencija poljoprivrednicima, mora nadoknaditi odgovarajućim povećanjem stalnih prihoda za budžet. To se i desilo kroz rast akciza za osam odsto, tako da na kraju ove revizije nije bilo zamerki“, objašnjava Gajić, koji je i predsednik Libertarijanskog kluba (Libek).

Naš sagovornik smatra da je važno to da je misija MMF-a dala pozitivnu ocenu na tromesečnom „preseku stanja“, kao i da razlog za to leži u nešto boljim fiskalnim rezultatima, što opet znači i manje zaduživanje kod te organizacije.

„Oko 400 miliona evra, na koliko bismo imali pravo, ostavljamo da ‘stoji sa strane'“, ističe Gajić.

Šta će biti sa cenama struje i gasa?

Ono gde se intonacija poruka MMF-a i domaćeg tima blago razlikuje odnosi se na cene struje i gasa.

Šef Misije Donal Makgetigan (Donal McGettigan) u saopštenju je naveo da pozdravlja reforme u energetskom sektoru i ocenio da je rast cene struje doprineo boljem upravljanju troškovima Elektroprivrede Srbije (EPS).

„Sada je prioritet realizacija šireg plana restrukturiranja EPS-a. Ubuduće, važno je osigurati održivost sistema određivanja cena električne energije i gasa i izvršiti dalja prilagođavanja cena ako je potrebno, posebno ako se materijalizuju rizici od većih troškova tranzita gasa“, zaključio je Makgetigan u saopštenju.

Sa druge strane, ministar finansija Siniša Mali poručio je na konferenciji za novinare u Narodnoj banci Srbije da će naglasak u sprovođenju aranžmana naredne godine biti na restrukturiranju EPS-a „bez naznake za povećanjem cene struje, a isto važi i za gas“.

Mihailo Gajić je mišljenja da će cena gasa ipak morati da poraste u 2024. godini.

„Mislim da je pitanje samo da li će se to desiti na kraju grejne sezone koja je u toku ili pred početak sledeće“, ocenio je naš sagovornik koji smatra da će tempo poskupljenja gasa zavisiti i od eventualnog rasta tranzitnih taksi za isporuke preko Bugarske.

„Energetika je ‘srce’ aranžmana sa MMF-om ne zato što oni toliko vole energetiku, već zato što se pokazalo da se loše poslovanje EPS-a i Srbijagasa vrlo brzo ‘preslika’ na budžet Srbije koji onda mora da pokriva razliku između proizvodnih troškova struje, odnosno uvozne cene gasa kao i onoga što se naplaćuje krajnjim korisnicima u Srbiji“, objasnio je Gajić za Biznis.rs.

Njegov zaključak je da dobro poslovanje Elektroprivrede Srbije u prethodnom periodu daje prostora za to da ne dođe do rasta cene struje u narednoj godini, i da ono pokriva troškove proizvodnje električne energije.

„Pitanje je da li se isto može reći za gas“, rekao je Gajić.

Podsećamo da je u julskom izveštaju misije MMF stajalo da je Vlada Srbije prihvatila to da cena gasa bude povećana i u maju 2024. godine, ali uz napomenu da će ta mogućnost biti ponovo razmotrena tokom druge revizije, koja je upravo okončana.