Potrošače očekuju novi cenovni udari kada isteknu mere zaštite države

Zabrana izvoza tokom prošle nedelje smanjila je aktivnost na Produktnoj berzi. Cena kukuruza pala je za preko devet odsto, dok je cena soje imala uzlazni trend. Kako se navodi u izveštaju Produktne berze u Novom Sadu, ukupan promet bio je 1.775 tona, u iznosu od 93,7 miliona dinara.

Zaključen je samo jedan kupoprodajni ugovor za 50 tona kukuruza po ceni od 31 dinar po kilogramu bez PDV-a, što je pad cene od 9,18 odsto. Za razliku od kukuruza, tržište pšenice bilo je aktivnije. Ugovori za pšenicu realizovani su po ceni od 34,5, pa do 35,5 dinara po kilogramu bez PDV-a. Tokom nedelje tražnja za pšenicom se smanjivala, nedeljni pad cene iznosi 0,12 posto.

Na tržištu soje, intenzivnija tražnja je dovela do rasta cene. Berzansko trgovanje, kretalo se od 78,30 do 80,00 dinara po kilogramu bez PDV-a. Ponderisana cena je iznosila 79,18 dinara po kilogramu bez PDV-a, što je za 2,56 odsto više nego prethodne nedelje.

Ugovori za suncokretovu sačmu sa 33 odsto proteina, zaključeni su od 41 do 45 dinara po kilogramu bez PDV. Ponderisana cena iznosila je 43,40 dinara, a u odnosu na prethodnu nedelju zabeležen je rast od 15,35 dosto.  

Komentarišući stanje na berzi i zabranu izvoza, agroekonomski analitičar Žarko Galetin za Biznis.rs objašnjava da je tržište definitivno pasivizirano od donošenja državne odluke o zabrani izvoza iz prostog razloga jer su izvoznici tržišni učesnici koji održavaju frekventnost trgovanja i likvidnost samog tržišta.  

“Oni se jednostavno ne pojavljuju na tržištu i to je razlog zašto je ono relativno zamrlo. Sve što se sada dešava na tom tržištu je u suštini za unutrašnje potrebe. Tražnja je mnogo manja, to se oseti i u ceni u okviru relativno zatvorenog tržišta i dešavaće se sve dotle dok se izvoznici ponovo ne uključe”, ističe naš sagovornik.

Prema njegovom mišljenju, ova mera imala je efekat da na neki način zaustavi prevelike ambicije izvoznika da koristeći dobru cenu izvezu prevelike količine.

“Nadam se da će država posle izvesnog vremena samo da smiri tu izvozničku euforiju, uslovno rečeno, da sagleda mogućnosti i u krajnjoj liniji precizno svede bilanse – šta sve imamo do početka žetve, što se tiče pšenice, odnosno do početke setve i završetka ekonomske godine, što se tiče kukuruza i da popusti ovu možda i najrigidniju meru zabrane izvoza i da uvede eventualno sistem kvota ili kontrole praćenja izvoza kroz izdavanje izvoznih dozvola. To je otprilike neki mogući scenario i ono što bi bilo možda najprimerenije kako bismo iskoristili situaciju na svetskom tržištu, a sa druge strane da ne ugrozimo domaće bilanse”, ističe Galetin.

Postoje indicije da bi kukuruz mogao da bude posejan na znatno većim površinama nego što je to bilo prošle godine, objašnjava on i dodaje da će ukoliko se to desi situacija još više relaksirati.

“Država jednostavno mora da se pojavi i da kontroliše izvoz, to nije sporno, ali mislim da je mera zabrane suviše rigidna i ako ona ostane do kraja ove ekonomske godine, što se, recimo, pšenice tiče, mi ćemo imati ozbiljan problem sa prevelikim zalihama početkom nove žetve”, navodi naš sagovornik.