Potrošačke organizacije traže uvođenje kolektivne tužbe

Srbija i dalje nema rešeno pitanje kolektivne tužbe što nas stavlja na listu malobrojnih evropskih zemalja koje individualne potrošačke sporove rešavaju u pojedinačnim parnicama. Sve velike afere u svetu, bilo da je reč o bezbednosti hrane ili manipulisanju softverom kome je pribegao Volkswagen, efikasno se rešavaju uz pomoć kolektivnih tužbi zahvaljujući kojima se štite prava svih oštećenih. U našoj zemlji nije tako.

Da je pitanje kolektivne zaštite uređeno procesnim zakonom (Zakonom o parničnom postupku) i u novom Zakonu o zaštiti potrošača, koji je na snagu stupio 20. decembra, postojala bi mogućnost kolektivne tužbe za potrošačke sporove.

Tek tada bi i kod nas moglo da se govori o boljem položaju građana kao kupaca ili korisnika različitih usluga. Bilo da je reč o većim računima za struju, ugovorima o kablovskoj ili mobilnoj telefoniji, prodaji turističkih aranžmana ili nenajavljenom povećanju komunalnih usluga, sporovi bi se rešavali mnogo jednostavnije i u korist svih građana čija su prava povređena. Ovako, zaštita je svedena na to da svako ko ima problem mora gotovo sam da ga reši, piše Politika.

Pojedinac uz pomoć organizacija za zaštitu potrošača pokreće parnicu i traži nadoknadu štete, ukoliko spor nije rešen na „miran” način. U potrošačkim organizacijama nemaju odgovor na to zašto se ovo izostavlja iz propisa, posebno kada se zna da bi na ovaj način javašluk jednog trgovca, distributera ili javnog preduzeća, bio sankcionisan i rešen samo jednim postupkom, a korist za građane bila bi neuporedivo jednostavnija i veća.

Mladen Alfirović, pravni savetnik Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača Srbije (NOPS) kaže da je u našem zakonu trenutno rešenje za kolektivnu zaštitu potrošača upravni postupak koji po službenoj dužnosti ili po prijavi ovlašćenih lica, najčešće potrošačkih organizacija, vodi Ministarstvo trgovine.

„Do sada je pokrenuto nekoliko desetina ovakvih postupaka od 2014. godine“, navodi Alfirović.

On objašnjava kako to izgleda u praksi. Organizacija koja smatra da je trgovac na istovetan način prekršio prava većeg broja potrošača – najmanje deset i u slučaju ugovaranja nepravilnih odredaba u potrošačkim ugovorima, podnosi zahtev Ministarstvu trgovine.

„Ukoliko oni utvrde da postoji pravni osnov, pokreće se postupak tokom kojeg se saslušavaju i jedna i druga strana i donosi rešenje o povredi kolektivnog interesa potrošača. Ministarstvo trgovcu nalaže određene mere koje se uglavnom svode na to da trgovac prekine takvo ponašanje, da otkloni utvrđene nepravilnosti i slično“, kaže Alfirović.

Napominje da je važno naglasiti i to da mere koje ministarstvo donosi ne omogućavaju potrošaču da ostvari nadoknadu štete. Ministarstvo može da natera trgovca da prestane sa takvim ponašanjem, ali nema zakonske mogućnosti da građani na ovaj način nadoknade nastalu štetu. U NOPS-u navode da godinama insistiraju na izmeni propisa, jer u praksi i dugogodišnjoj zaštiti potrošača vide koliko takva vrsta zaštite nedostaje.

„To je važno na kraju i za stvaranje zdrave poslovne klime, uređenje tržišta, ali donosi i sigurnost kupcima. Svaki trgovac koji bi se našao u postupku pred većim brojem kupaca sigurno bi razmislio da li bi sledeći put kršio njihova prava. Sa druge strane oni koji savesno posluju bili bi više poštovani. A iznad svega imali bismo konačno zaštitu potrošača kakvu uživaju potrošači širom sveta“, kaže sagovornik iz NOPS-a.

Iz potrošačkih organizacija podsećaju da sistem kolektivne zaštite i obeštećenja funkcioniše decenijama u državama EU i to u situacijama gde potrošaču, kao pojedincu, nije „isplativo” da tuži proizvođača zbog pakovanja salame kojoj je istekao rok. Ali zato u navedenoj situaciji, organizacija potrošača ima pravo i obavezu da tuži nesavesnog proizvođača ili trgovca koji je na tržište plasirao tone lošeg proizvoda i na taj način ugrozio zdravlje i bezbednost velikog broja ljudi ili, na primer, mobilnog operatera čiji ugovor sadrži nepravičnu odredbu, a zbog koje su svi korisnici oštećeni.

Odredbe nisu u skladu s Ustavom

Iz NOPS-a podsećaju da je Ustavni sud još 2012. godine odlučio da odredbe Zakona o parničnom postupku, kojim se definiše zaštita kolektivnog interesa građana putem kolektivne tužbe, nisu u skladu sa Ustavom, odnosno da je pojam kolektivnog interesa nedovoljno jasan.

„Baš tih godina građani su počeli da podnose masovne tužbe protiv banaka, a kako kolektivni interes i dalje nije pojašnjen, pojedinačna borba sa bankama, mobilnim operaterima, nesavesnim trgovcima i proizvođačima traje sve ove godine”, navode iz NOPS-a.