Povećanje cena energije glavni podsticaj inflacije

Evropska centralna banka (ECB) neće žuriti sa zaoštravanjem monetarne politike, saopštila je njena predsednica Kristin Lagard (Christine Lagarde), ocenivši da bi slabija kupovna moć građana, nastala usled rasta cena energije, mogla zauzdati inflaciju u evrozoni.

Kako je Lagard navela početkom nedelje, prilagođavanje mera u monetarnoj politici sprovodiće se u fazama. Kamatne stope neće biti podignute pre nego završetka neto kupovine imovine.

Ona je naglasila da će centralna banka sačekati do sednice u martu i ažurirane procene o ekonomskom rastu i inflaciji, koja će uključiti i najnovije podatke, prenosi Mina, pozivajući se na SEEbiz.

Lagard je poručila da nema razloga brzati sa zaključcima.

Inflacija u evrozoni u januaru je porasla na 5,1 odsto, a u ECB u srednjoročnom periodu predviđaju pad u visini od dva odsto.

Lagard je priznala ipak da bi, ako cenovni pritisci za posledicu budu imali veći rast plata nego što se očekivalo, ili ako se ekonomija brže vrati punom kapacitetu, inflacija mogla biti veća nego što su prognozirali u decembru, posebno u kratkoročnom periodu.

Ona je objasnila da je glavni podsticaj za rast inflacije trenutno povećanje cena energije, koje bi u predstojećem periodu moglo dvojako uticati i na rast potrošačkih cena.

„S jedne strane, povećanje troškova energije može podsticati rast cena direktno, povećanjem troškova proizvodnje, i indirektno, posrednim učincima na plate. S druge strane, ono može negativno uticati na primanja domaćinstava i na dobit kompanija, smanjujući time ekonomsku aktivnost i prigušujući izglede za inflaciju”, objasnila je Kristin Lagard.

Evrozona je u prošlosti bila posebno ranjiva na drugu mogućnost, budući da su veći troškovi energije slabili kupovnu moć domaćinstava i smanjivali inflaciju srednjoročno.

„Očigledno je da, u našoj proceni izgleda za inflaciju, moramo imati na umu da uslovi potražnje u evrozoni ne pokazuju iste znakove pregrevanja koji se mogu uočiti u drugim velikim privredama“, navela je Lagard aludirajući na Sjedinjene Američke Države.

Kako je zaključila, to povećava verovatnoću da će trenutni cenovni pritisci popustiti i potom se stabilizovati na nižoj vrednosti, omogućavajući da se ostvari cilj od dva odsto u srednjoročnom periodu.