Prećutnim minusom naplaćeno 350 miliona kuna više

Onima koji koriste minus na tekućem računu banke bi trebalo da naplaćuju kamatnu stopu od najviše 7,61 odsto, ali one su našle način kako da to bude skoro deset procenata, a da zaduženi klijenti toga nisu ni svesni.

Minus na tekućem računu koristi oko 1,82 miliona građana Hrvatske, pri čemu njih oko 95.000 ima ugovoren dozvoljeni minus i plaća najviše dopuštenu efektivnu kamatnu stopu (EKS), dok preostalih više od 1,7 miliona, naravno ako koriste minus, plaćaju veću kamatu nego što bi trebalo. Nekadašnji dozvoljeni minus gotovo je potpuno iščeznuo iz upotrebe i sada ga je zamenilo tzv. prećutno prekoračenje.

Da je odlazak u minus najskuplje zaduživanje, građanima je dobro poznato, što sugerišu i brojke. Ukupni iznos prekoračenja po transakcijskim računima, prema podacima Hrvatske narodne banke (HNB), u maju je iznosio 6,3 milijarde kuna (oko 840 miliona evra) i u poslednjih pet godina smanjio se za 1,5 milijardi kuna. Ipak, korisnika minusa i dalje je mnogo. Uz pretpostavku da u proseku iznosi 10.000 kuna (oko 1.300 evra), proizlazi da više od pola miliona ljudi koristi taj prećutni minus, piše Jutarnji.hr.

Gruba računica govori da bi mogla biti reč o oko 140 miliona godišnje, pa bi u dve i po godine, koliko se masovno koristi nova praksa, to bilo oko 350 miliona kuna.

„Ljudi misle da viša kamatna stopa za jedan ili dva procenta nije vredna gubljenja vremena, ali to na kraju budu jako veliki iznosi. Banke dobro znaju matematiku“, kaže Denis Smajo iz Udruženja Potrošač, koji smatra da bi i ovaj slučaj mogao da se završi tužbama.

On naglašava da bi klijenti svojim bankama trebalo da postavljaju pitanja o ovoj, kako kaže, nepoštenoj praksi i povraćaju više naplaćenog novca.

“Jer, svaka praksa u kojoj banke posluju netransparentno i ostvaruju ekstra zaradu na štetu svojih korisnika je nepoštena, pa su i odluke o uvećavanju kamatnih stopa iznad zakonskih ograničenja pravno ništavne“, ističe Smajo.

Kada su krajem 2018. godine banke prelazile sa dozvoljenog na tzv. prećutni minus, objasnile su da to rade zbog „usklađivanja s novim propisima“, da suštinski sve ostaje isto kao i kod dosadašnjeg minusa, samo će sve biti jednostavnije za ugovaranje. Sve je ostalo isto, osim cene.

Iz HNB stižu najave da će pokrenuti zakonske izmene i ograničenje korišćenja spornog proizvoda, i da svakako podržavaju sve inicijative koje će omogućiti unapređenje sistema zaštite potrošača.

Viceguverner HNB Bojan Fras rekao je da su prećutna prekoračenja znatno oskudnije regulisana i za njih se ne primenjuje ograničena mera najvišeg iznosa kamata, a konačni je rezultat da su i 30 odsto skuplja od onih u režimu dozvoljenih.

U HNB pojašnjavaju da su ispitivanje bankarske prakse sproveli u 2020. godini i da je nakon toga usledila koordinacija sa Ministarstvom finansija, od kojeg je podrška za zakonsku izmenu stigla u maju ove godine. Međutim, ključnim smatraju da u vezi s prećutnim prekoračenjima nisu primili veći broj prigovora od strane klijenata. Relativno mali broj prigovora, dodaju, govori u prilog tome da većina korisnika i nije svesna promene koja je nastupila. Sada kad su postali svesni, očekuje se i veži broj žalbi.